Једна детелинарска улица названа је управо по чика Стеви. Чика Стевина улица налази се одмах наспрам Детелинарске пијаце и позната је по томе што у њој, ама баш никада, не можеш наћи паркинг.
Међутим, многи становници, иако су ту рођени, станују или само пролазе, не знају ко је био фамозни Чика Стева по коме њихова улица носи назив.
Сама реч “чика“, када се некоме обратимо умилним тоном већ говори о томе да се пред нама налази нека драга и мила нам особа. Е па баш такав је био и овај чика, велики Чика Стева.
Стеван В. Поповић био је књижевник и политичар, а пре свега дугогодишњи управник будимпештанског Текелијанума.
Иако рођен у веома имућној породици, са својих 12 година остао је без оца, а сва имовина коју су имали нестала је у пожару. Због тога веома млад морао је да се заузме за себе.
Одлучио је да зарађује путем свог знања и већ у школским данима Стеван и његов млађи брат Александар помагали су мајци и школовали се од држања приватних часова лошијим ђацима из богатих породица.
Касније је од “учења туђе деце“ почео баш лепо да зарађује, толико да је себи могао да приушти и чизме чувеног карловачког чизмара Пеше Физикуса.
Своје школовање је наставио у Пешти, а када се у Новом Саду 1861. године обележавало сто година од рођења Саве Текелије, Матица српска изабрала је управо њега за питомца Текелијанума.
Касније је постао учитељ синова кнеза Александра Карађорђевића, а 1868. године постаје и управник Српске будимске народне школе где активно ради на подизању свести о томе колико је значај образовања битан за један народ.
Три године касније постаје надзорник Бачко-будимске дијацезе, због чега се лакше могао борити за отварање нових школа.
У заводу Текелинајуму (слика испод), месту где су се образовали сиромашни српски ђаци, обављао је дужност управника све од 1882. до 1918. године.
Обнављао је читанке, поновно их штампао о свом трошку и у њих додавао оно што је сматрао да би тамо требало да се налази.
Објавио је и збирку садржану од 89 народних и ауторских песама под називом “Венац песама за српску децу“, тада је рецимо први пут штампана Змајева песма “Има дете у селу, име му је Лаза“.
Након седам година објавио је збирку са родољубивим песмама “Велики српски декламатор“ и многе друге, а посебан печат у његовом раду оставио је дечији лист “Радован“ који је покренуо 1876. године.
За живота је био уредник Српских илустрованих новина у којима су текстове објављивали великани српске књижевности попут Лазе Костића, Уроша Предића, Лазе Лазаревића и многих других.
Уколико бисмо до краја наставили да набрајамо Чика Стевине подвиге за српску књижевност овај текст не би имао краја.
Битно је споменути да се пред крај 19. века посветио политици. Мотив је, као и од самог почетка, проналазио у жељи да што више Срба буде образовано.
Сјајан говорник, какав је био, држао је бројне беседе о српству, а у његовој политичкој каријери посебан печат оставило је исушивање југоисточног Срема због кога је чак основао и Задругу.
Овим подухватом бавио се све до своје смрти, која га је сусрела 1918. године.
Ево шта на зграду у Чика Стевиној улици пише о њему:
Преузмите андроид апликацију.
