Четврта годишњица почетка рата у Украјини навршава се данас, при чему се сукоби на бојном пољу настављају упореда са трилатералним мировним преговорима које је покренуо амерички председник Доналд Трамп.
Русија је напад на Украјину, односно оно што Москва назива “Специјалном војном операцијом” започела због, како наводи, односа Кијева према руском становништву у Украјини, при чему је Москва такође инсистирала да је интервенција изазвана неопходношћу денацификације Украјине.
Извесно је да је војној интервенцији Москве фебруара 2022. претходила најава власти у Кијеву да Будимпештански споразума из децембра 1994. више не обавезује Украјину, што је даље значило да постоји намера развоја атомског програма Кијева, насупрот Будимпештанком споразуму.
Односи две земље заоштрени су насилном сменом украјинског председника Виктора Јануковича 2014. када је и започео сукоб нижег интензитета.
Уследила је сепарација Крима, на ком Руси чине апсолутну већину, а онда и бунт у областима Доњецк и Луганск.
Истовремено, терор над Руском популацијом у Украјини добија све оштрије облике.
Председник Русије Владимир Путин претходно је, бар од 2008. наглашавао и упозоравао да Русија неће толерисати даље приближавање НАТО њеним границама.
С друге стране, током безбедносне Конференције у Минхену, 19. фебруара 2022. Володимир Зеленски, председник Украјине, затражио је да се његовој земљи одреди временски оквир за приступање НАТО.
Неколико дана потом 24. фебруара 2022. у раним јутарњим сатима, војна инвазија Русије на Украјину је започела.
Северни правац инвазије био је са простора Белорусије пут Кијева, при чему су руске трупе доспеле до Кијева и североисточно до Чернигова.
Други правац инвазије, са истока, од Сумија, такође је био усмрен ка Кијеву.
Харков се нашао под опсадом. Паралелно, са југа, од Крима, руске формације су напредовале на север.
Иако су инвазионе снаге брзо доспеле до кијевских предграђа, 5. марта, већ 7. априла уследиће повлачење.
Очекивана подршка међу самим Украјинцима је изостала.
Опсаде Чернигова, Сумија, Харкова, испоставиле су се као неуспех руских инвазионих трупа, посебно у градским борбама.
На југу са Крима, мање на југоистоку, од правца отцепљених Донбаса и Луганска, руски продор је био успешнији и настављен је. Херсон је заузет до 2. марта. Продор је даље настављен пут Миколајева, Никопоља и Запорожја.
Посебно тешке борбе вођене су за Мариупољ, на Азовском мору. Опсада града започела је 26. фебруара, а Мариупољ је заузет после тешких борби током маја. Покушај заузимања Миколајева, прве седмице марта, био је неуспешан.
Убрзо, Министарство одбране Русије 26. марта саопштава да је прва фаза војне операције у Украјини окончана, те да ће се руске снаге надаље усредсредити на ослобађање региона Донбаса.
По ондашњим наводима проруске снаге држале су под контролом 93 одсто региона Луганска и 54 одсто Доњецка.
Русија је у више таласа гађала украјинску енергетску инфраструктуру.
Само 15. новембра 2022. са 85 пројектила. Посматрачи ИАЕА разјаснили су да су међусобне оптужбе око угрожавања нуклеарне електарне Запорожје биле пропагандне природе.
Пошто су борбе у Мариупољу биле при крају, крајем априла и током маја пажња инвазионих трупа је усмерена на потез Миколајев Одеса, углавном ракетним дејствима. Мета су били највише објекти инфраструкуре, као аеродроми, вероватано због наоружања које је тим путем пристизало Украјини са Запада.
Крајем 2022. Украјинци покрећу контраофанзиве на југу и југоистоку. Херсон је препуштен, стари део града, Украјинцима, 9. новембра, а руске трупе су се повукле на источну обалу Дњепра.
Паралелно, Русија је прогласила анексију четири региона југоисточне Украјине, Доњецка, Луганска, Запорожја и Херсона.
Генерална скупштина Уједињених нација у више наврата је осуђивала инвазију Русије на Украјину, као 2. марта 2022. или 23. фебруара 2023. године.
Под притиском санкција из Русије се повукло више од 1.000 западних предузећа, а извоз енергената је преусмерен.
Утисак је међутим да су економске санкције према Русији изазвале теже последице у земљама Европске уније, макар у онима које су зависиле од гаса из Русије попут Немачке.
Северни ток, гасовод изграђен с циљем снабдевања Немачке, оштећен је 26. септембра 2022. у водама данског острва Борнхолм, мада је Немачка претходно већ објавила да одустаје од његове употребе.
Међународни кривични суд у Хагу (ИЧ) 17. марта 2023. издао је налог за хапшење руског председника Владимира Путина и његове сараднице, због, како је речено незаконите депортације деце.
Првих месеци и пролећа 2023. руске трупе се концентришу на заузимање Бахмута, у области Доњецка. Затим, јуна 2023. Украјинци покушавају контраофанзиву на југоистоку, без успеха.
Показатељ расположења на фронту извесно је била побуна Вагнер групе 24. јуна.
Маршевска колона њихових возила која се кретала према Москви заустављена је наредне вечери.
Заповедник Вагнер групе погинуо је у авионској несрећи месец дана потом, 23. августа.
Севастопољ, поморска база Русије, гађан је 12. септембра 2023. када су оштећена два руска војна пловила. Десетак дана касније ракетама је нападнут Штаб руске Црноморске флоте у Севастопољу.
Потом, 26. децембра нападнут је и уништен руски десантни брод у бази у Феодосији, Новочеркаск.
Претходно, 14. априла 2022. командни брод руске Црноморске флоте Москва потопљен је.
Кримски мост, главна веза Керча и Крима, оштећен је у више наврата. Украјинци су га првобитно напали 8. октобра 2022. а затим 17. јула 2023. године.
Авдејевку, важно украјинско упориште у области Доњецка, руске трупе су преузеле 17. фебруара 2024.
У зони Харкова Русија је 10. маја 2024. започела нова офанзивна дејства, када је заузето десетак села, што је обустављено након отприлике месец дана.
Украјина је 6. августа 2024. покренула офанзиву унутар граница Русије у области Курска.
Осим постепеног напредовања руских снага на истоку земље од почетка 2025. све време су у току интензива ваздушна дејства руских снага над Украјином. Русија је иначе марта 2023. употребила хиперсоничне ракетне пројектиле.
Укупно, више од седамдесет земаља слало је помоћ Украјини, у овом или оном облику.
Чак педесетак упутило је помоћ у наоружању или војној опреми. Ипак, реч је знатним делом о застарелој војној опреми и наоружању, а већи део такозване финансијске помоћи заправо је преусмерен на субвенционисање САД војне индустрије.
Уз иранске борбене дронове, помоћ Русији биле су и севернокорејске трупе, уз балистичке пројектиле и лансере, најкасније почев од октобра 2024.
Неочекивана, са становишта Москве, последица рата у Украјини било је и даље ширење НАТО.
Традиционално неутралне земље Финска и Шведска затражиле су пријем. Финска је постала чланица априла 2023. Шведска марта 2024.
У последњем периоду рат се највећим делом одвија дроновима, из извесно руско напредовање у Доњецкој и Луганској области.
Додатна димензија је широко разарање украјинских енегретских ресурса, што онемогућава колико толико нормалан живот цивила и у областима које су далеко од зоне борбених дејстава односно линија фронта.
Наводи о броју жртва далеко су од поузданих. Пропагандна је оперисала чак милионским жртвама.
Према проценама The Conflict Intelligence Team, независне мреже коју је основао руски опозиционар Руслан Левиев, током 2025. погинуло је најмање 2.919 украјинских цивила док је непуних 18.000 рањено, што је по истом извору, повећање у односу на претходну годину.
Приближно шест милиона Украјинаца напустило је земљу од почетка рата, док се око пет милиона налази у зонама под контролом руских снага, подразумевајући и Крим.
Русија данас контролише приближно петину површине међународно признате територије Украјине.
Мировни споразум на ком инсистира председик САД Доналд Трамп, који је обуставио највећи део америчке војне помоћи, да би празнину убзо попунила ЕУ, још није постигнут, а све учесталији трилатерални преговори и уступци попут размена ратних заробљеника и даље трају.
Трилатерални преговори делегација Русије и Украјине уз посредство САД започети су почетком ове године, а наредна, четврта рунда се очекује до краја овог месеца.
Преузмите андроид апликацију.
