Када река Влтава крене на свој пут кроз јужну Чешку, у једном тренутку направи оштар двоструки меандар да готово у потпуности обгрли парче земље као створено за утврђење. На том меандру лежи Чешки Крумлов, место чија се естетика често описује као бајковита, мада у његовим каменим улицама има много више слојевите историје и сирове архитектонске прецизности него пролазне романтике. Име града потиче од старонемачке речи “Крумме Ауе”, што у преводу значи “крива ливада”, и то је најпрецизнији опис географије која је диктирала његов развој кроз векове. Док ходамо старим језгром, које је још 1992. године стављено под заштиту UNESCO-а, постаје јасно да овде време није стало, већ се наталожило у равнотежи готских зидина, ренесансних фасада и барокних детаља.
Звезда сваког погледа на град је комплекс замка и палате, који по величини у Чешкој заостаје једино за прашким Храдчанима. Кроз векове, градом су господариле моћне племићке породице – од Роженберка и Екенберга до Шварценберга – и свака од њих је оставила неизбрисив печат. Замак доминира стеном изнад Влтаве, а у његовом хендеку већ вековима живе мрки медведи, традиција која датира још из 16. века када су Роженберкови покушали да докажу своје наводно сродство са италијанском племићком породицом Орсини (од речи “оrsа” – медведица).
Прелазак преко дрвеног Бербериновог моста (*Lazebnický most*) води нас у Латран, део града испод замка где су некада живели занатлије, слуге и краљевски лекара. Данас је то мрежа калдрмисаних улица где се мирис печеног трделника меша са освежавајућим аромама локалног пива из старе градске пиваре, у којој се данас налази Егон Шиле Арт Центар.
Управо је Егон Шиле, чувени аустријски експресиониста и ученик Густава Климта, везао своју судбину за Чешки Крумлов. Његова мајка је била родом одавде, па је уметник почетком 20. века потражио уточиште у овом градићу, фасциниран његовим уским улицама и крововима од црвене опеке. Међутим, Шилеов боемски стил живота и провокативни актови које је сликао у свом студију изазвали су скандал међу конзервативним становништвом, па је на крају био принуђен да напусти град. Данас га Чешки Крумлов слави, а у бившој пивари се налази простран уметнички простор посвећен његовом животу и савременим изложбама.
Још један куриозитет који овај град чини јединственим у свету јесте барокно позориште унутар комплекса замка. Изграђено у 17. веку, то је једно од свега неколико сачуваних позоришта из те ере где су машинерија, сценска позадина, завесе и прописи остали потпуно оригинални. Због изузетне осетљивости дрвених механизама који мењају кулисе за свега неколико секунди, ово позориште се отвара за јавност само у ретким приликама. Поред њега, архитектонски подвиг зван Плаштани мост (“Plášťový most”) на пет спратова спаја замак са позориштем и вртовима, нудећи поглед на град који изблиза открива како су градитељи из 18. века успевали да савладају дубоке процепе у стени.
За потпун доживљај града, перспективу треба променити и посматрати га са воде. Влтава није само визуелни оквир већ жива жила куцавица Чешког Крумлова. Током топлијих месеци, река ври од кајакаша и рафтера, али најаутентичнији начин за обилазак јесте вожња традиционалним дрвеним сплавовима. Пригушено светло фењера у сумрак, звук дрвеног весла које се опире речној струји и зидине замка које се уздижу високо изнад нас пружају увид у то како се у овај град стизало вековима пре модерне ере.
Шетња се природно завршава на главном Тргу Сворности, где налазимо ренесансну градску кућу и камену фонтану са спомеником из 17. века. Чешки Крумлов нуди спој високе културе и неспутане природе, али његова највећа снага лежи у томе што није претворен у празан музеј под отвореним небом. Након што увече град напусти већина туриста који су се у њему затекли на једносневном излету, град поприма тишу, скоро мистичну атмосферу, а уличне светиљке бацају дуге сенке по старој калдрми, подсећајући нас како су овуда вековима пролазили краљеви, алхемичари и уметници.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
