Mala je verovatnoća da u Ukrajini usled ratnih dejstava dođe do ozbiljnog incidenta u nuklearnim postrojenjima, a ukoliki bi se to dogodilo, opasnost po Srbiju bi bila minimalna, ocenili su danas stručnjaci u izjavama za Tanjug.
Pojedini mediji su objavili da je bezbednost bivše nuklearne elektrane u Černobilju ugrožena, zbog toga što joj je ruska vojska isključila električnu energiju, a šef grupe Međunarodne agencije za atomsku energiju i nuklearni otpad Zoran Drače, ocenio je u izjavi za Tanjug da, ukoliko je tačno da je isključena struja, to ne proizvodi nikakvu opasnost.
„To što u Černobilju nema električne energije, po meni, nema posledica na povećanje radioaktivnosti iz elektrane koja je praktično mrtva. Gorivi elementi iz reaktora koji su bili u pogonu do 1997. godine čini mi se da su izmešteni u bazene na lokaciji elektrane i nalaze se ispod šest metara vode“, rekao je Drače.
Naglasio je da su se oni hladili 20 godina i da je teško zamislivo da bi bili u stanju da stvore temperaturu zbog koje bi isparilo tih šest metara vode iznad njih i da se pojavi bilo kakva radioaktivnost.
„S druge strane, imate oblogu iznad bloka četiri, koji je svojevremeno eksplodirao. To je postrojenje koje je visoko 60 metara i u njemu se nalaze ostaci tog bloka i turbinska zgrada tog bloka, a ispod toga je šelter u kome se nalazi istopljeno gorivo, koje je pomešano sa betonom i gvožđem“, rekao je Drače.
On objašnjava da su u tom delu bivše nuklearke doze radioaktivnosti još relativno visoke, tako da u šelteru na pojedinim mestima nije preporučljivo zadržavanje duže od pola minuta.
„Dva puta godišnje se nanosi sprej koji treba da napravi polimerski lejer nad tim oštećenim delom reaktora, da bi se sprečilo radioaktivno zračenje. Sve to nema nikakve veze sa nestankom struje“, objašnjava Drače.
Ističe da osim toga svako postrojenje u Černobilju ima dizel generarore za sopstvene potrebe koji ga snabdevaju strujom, a i elektrana je elektromrežom povezana sa Belorusijom, Rusijom i ostatkom Ukrajine, tako da ne bi trebalo da bude problema sa nedostatkom struje.
Drače ocenjuje da je teško očekivati da bi bilo direktnog napada na neki do pet nuklearnih reaktora u Zaporožju, najvećoj nuklearki u Evropi oko koje su se vodile borbe.
„Koliko sam ja obavešten, a imam dosta prijatelja u Ukrajini, jer sam tamo radio i živeo i svakodnevno imam neku privatnu razmenu informaicja, oštećen je trening centar, koji je van kruga samog postrojenja. Pojedini reakrtori su zaustavljeni i ne verujem da bi tu trebalo da se očekuje bilo kakvo izmicanje radioaktivnosti“, rekao je Drače. On je napomenuo da je rat stanje u kome je teško predvideti šta će se dešavati, ali je ocenio da ni u slučaju direktnog pogotka u postrojenje ne bi trebalo da se desi katastrofa.
„To su novije elektrane. Zaporožje je tip VVR 1.000, u principu ima dosta jaku betonsku zgradu u kojoj su primarni reaktorski sitemi. Sam reaktor ima još jednu betonsku zaštitu, tako da bi nekakav direktan pogodak u tu zgradu verovatno rezultovao trenutnim zaustaljanjem reaktora i u suštini ne verujem da bi se tu desila nekakva katastrofa koja bi imala uticaj van lokanog“, ocenio je Drače.
On smatra da se to teško može desiti, jer su obe strane u sukobu svesne kakve bi posledice bile.
Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Ðurđević ističe da je savremeni monitoring radijacije sastavljen od stanica međusobno povezanih u celoj Evropi, koje neprestano prate parametre, tako da bismo relativno brzo saznali ukoliko dođe do povećanja radijacije i iz minuta u minut pratili kretanje radioaktivnog oblaka.
„Danas posedujemo kompjuterske modele koji na osnovu merenja na pojedinim stanicama mogu da predvide gde bi radioaktivni oblak išao i koliko bi bilo opasno. U tom smislu je neuporedivo bolja situacije u odnosu na osamdesete“, rekao je Ðurđević.
Objasnio je da monitoring omogućava da se eventualni oblak radijacije prati u realnom vremenu kako bi se znalo njegovo kretanje, koncentracije zračenja u njemu, kolika je opasnost od njega i da li treba da provedemo neko vreme u kući da se ne bismo izlagali.
„To treba da ulije ljudima sigurnost, da se ne brinu da može da se desi nešto nepredviđeno ili da neće saznati šta se dešava“, rekao je Ðurđević.
On smatra da nije moguće znati kakve bi bile posledice eventualnog direktnog pogotka u reaktor neuklearke Zaporožje, ali da to svakako ne bi ugrozilo živote ljudi u Srbiji.
„Ljudi treba da budu sigurni da neće biti životno ugroženi, ako dođe do takve situacije, zbog mreže mernih stanica i tehnologije monitoringa.
Neki efekti bi sigurno bili vidljivi i morali bismo da se malo pripazimo, ali ne treba očekivati da se u slučaju najgoreg scenarija doći do drastičnog načina promene života“, ocenio je Ðurđević.
Zaključio se da se iz nesreće u Černobilju mnogo naučilo i da su nuklearke danas mnogo sigurnije i imaju više bezbednosnih sistema koji onemogućavaju da dođe do katastrofe.
Preuzmite android aplikaciju.
