Цене злата данас су први пут достигле ниво од 4.000 долара по унци, зато што трговци траже сигурнију имовину због слабијег долара, геополитичке нестабилности, економске неизвесности и тврдоглаве инфлације.
Вредност овог племенитог метала ове године порасла је за више од 50 одсто, јер је индекс америчког долара пао за 10 одсто, а амерички председник Доналд Трамп високим царинама утииче на глобални трговински систем и угрожава независност централне банке Федералне резерве (ФЕД), пренео је Си-Ен-Би-Си (ЦНБЦ).
Централне банке и купују злато брзим темпом, као и мали инвеститори, који траже заштиту од инфлације.
Кина и друге земље желе да се диверзификују од америчких трезорских обвезница ка злату, након што је Вашингтон 2022. године увео строге санкције Русији због рата у Украјини.
Најновији раст вредности племенитог метала догодио се након што је ФЕД у септембру први пут ове године смањио каматне стопе, чинеци краткорочне дужничке инструменте попут трезорских записа мање атрактивним за инвеститоре.
Тржиште очекује до краја године још два смањења америчких каматних стопа, које су сада у распону од 4,00 до 4,25 одсто.
Оснивач компаније за управљање инвестицијама Бридгеwатер Ашоциатес Реј Далио препоручио је данас да инвеститори уложе отприлике 15 одсто своје имовине у злато.
“Дужнички инструменти нису ефикасно складиште богатства”, рекао је он.
Чак и без нових података, трговци це пажљиво пратити изјаве званичника Федералних резерви (ФЕД) ове недеље како би добили назнаке о путањи смањења каматних стопа америчке централне банке.
Преузмите андроид апликацију.
