Цене основних животних намирница у Србији, пре свега пољопривредно – прехрамбрених, порасле су за 20 до 40 одсто у претходној години, истичу стручњаци и наводе да ће се тренд повећања цена основних животних намирница наставити, а да се стабилизација и могући пад цена може очекивати тек крајем године.
Секретар Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије Александар Богуновић рекао је за Тањуг да када гледамо цену пољоприведено – прехрамбрених производа можемо да приметимо тренд раста који константно траје од поцетка пандемије коронавируса до данас.
„Ми имамо на годишњем нивоу да се цене пољопривредно- прехрамбрених производа подижу минимум за 20 одсто, неких чак и за 40 одсто“, рекао је Богуновић.
Навео је да постоји више разлога за раст цена на који, пре свега, утиче ситуација на светском тржишту, док је други део везан за домаћу производњу и домаће тржиште.
„Када причамо уопштено о пољопривредно – прехрамбрених производима, имамо ситуацију да је сама пољопривредна примарна производња поскупела, што значи да су порасле цене сезонске радне снаге, а имамо и инфлацију на домаћем нивоу“, рекао је он.
На питање Тањуга да ли можемо да очекујемо раст цена основних животних намирница и у наредном периоду, Богуновиц каже да можемо, пре свега због инфлације и раста цена енергената, и да ће се тај тренд наставити.
„Ми очекујемо да ће можда доћи до стабилизације макроекономске ситуације до краја године и тек у том периоду можемо да очекујемо да ће се раст цена можда стабилизовати, а у периоду неких култура кренути и на доле“, додао је он.
Објашњава да ми немамо много великих произвођача, поготово када је реч о повртарским производима и да се повраћа углавном производи у пољопривредним газдниствима, то јест на малим парцелама, где нема велике производње, због чега је и цена другачија .
„Веома је важна сезоналност код свих пољопривредних производа, јер имате тачно у ком периоду године коју биљну врсту можете да производите и обично у том периоду, када сте ви главни произвођач у региону, ви сте и главни извозник на неке друге регионе који немају своју производњу“, додао је Богуновић.
Осврнуо се, на пример, на црни лук, чија цена је драстично порасла у претходном период.
Каже да у Србији имамо ограничене површине на којима се сади црни лук, тако да то што се на трзишту појавио мањак те робе, значи да је прошао пик производње, а да је већа потражња за њим, што отвара простор да се подигне цена.
Он додаје да је слична ситуација и са јајима.
„Пошто долази Ускрс, мало се чувају залихе јаја да би се на тржиште пустила већа понуда, јер ће бити и већа потражња, а сада их у овом периоду има мање и то је простор за раст цена, јер расте тражња, а мања је понуда“, објашњава Богуновић.
Он се осврнуо и на тренутну ситуацију са житарицама и да су цене изузетно ниске због превелике понуде украјинских житарица, али да то не значи да ће таква ситуација бити и у наредном периоду, пре свега јер ће се одређени произвођачи позивати на квалитет, пошта та пшеница није високог квалитета.
„Србија је један од извозника светског ранга житарица, а по извозу кукуруза ми смо 10. извозник на свету“, додао је Богуновић.
Каже да све што произведемо од житарица извозимо у значајним количинама без обзира на то што су претходне две године биле прилично лоше због суше.
„Пшеницу смо имали, она чак није ни трпела неке последице суше, ми смо прошле године имали принос од 3,2 милиона тона пшенице, а наше потребе су 1,8 милиона тона, што је озбиљан вишак“, истиче Богуновић.
Он објашњава да је украјинска житарица направила проблем због цене која је око 16 динара по килограму, а наша је пала на 22,5 до 23 динара по килограму, док је крајем прошле године била чак 40 динара, што је велики поремећај цена на тржишту.
Када је реч о уљарицама, Богуновић додаје да је ситуација стабилна и да је род сунцокрета константан, као и да немамо проблема са сунцокретовим уљем, јер га увек произведемо отприлике дупло више него што нам треба.
Богуновић се осврнуо и на увоз и извоз пољопривредних производа и истакао да углавном све што произведемои извозимо, а да увозимо одређене намирнице када им није сезона.
„Што се житарица тиче то што увозимо углавно је семенска роба и то не тако значајне количине, код воћа увозимо цитрусе, тропско воће, највише банане“, додаје он.
„Што се тиче извоза, највећу извозну вредност има малина од 350 милиона евра за 69.000а тона годишње, док количински највише извозимо јабуку – 145.000 тона, чија је вредност 100 милиона евра. На трећем месту је купина чија је вредност 71 милион евра и вишња 51 милион евра“, додао је Богуновић.
Богуновић је истакао да на тржиште Руске Федерације и на регион ЦЕФТА највише се извози свеже воће, док смрзнуто иде углавном на тржиште ЕУ, али и САД, Аустралије и да је отворено тржиште са Уједињеним Арапским Емиратима и Великом Британијом за извоз замрзнутог и свежег воћа.
Помоћник директора за стратешку анализу из Привредне коморе Србије Бојан Станић каже за Тањугу да нас друго поскупљење енергената очекује у мају, док треће можемо очекивати на јесен, што подстиче инфлацију која и даље расте и која износи према последњем мерењу 16,1 одсто међугодишње.
Станић је рекао да, ипак, ако се погледа просечна зараду у 2022. години да је она чак и реално порасла за 1,5 до два одсто на месечном нивоу.
„Од децембра је почела да пада, али имамо благо охрабрујући фактор из јануара када смо видели да је опет реална зарада порасла за 0,8 одсто. То су просечне вредности и треба имати у виду медијалну зараду која је нижа од просечне, то јест ниво зараде који остварује 50 одсто људи, док је други преко тог нивоа“, рекао је Станић.
Додао је да становништво, ипак, губи куповну моћ, а нарочито грађани који су орјентисани на куповину намирница које поскупљују.
Напоменуо је да је просечна пензија око 320 евра, а да потрошачка корпа износи 400 евра.
Станић се осврнуо и на цене меса и истакао да континуирано опада сточни фонд и да је за то потребно системско решење.
Грађани кажу да им велики део новца одлази на куповину намирница и на плаћање рачуна.
„Некако се уклапам, јер пратим акције, а за комуналије издвајам 25.000 пошто имам велики стан. Пензија то тешко прати и обрадујемо се повећању, а оно поскупи грејање, струја, намирнице“, каже једна суграђанка.
Такође, једна пензионер каже да се некако сналази, али да га доста опререћују комуналије, за које издваја 22.000 динара.
Са друге стране, млади програмер наводи да има добру плату и да не зна како људи који имају мања примања преживљавају.
Друга пензионерка каже да су доста порасле цене јаја, затим воћа, као и да за паприке треба издвојити 300 динара за килограм. И странци истичу да су цене високе, али да ипак на пијаци купујеу квалитетан производ.
Продавци на Зеленој пијаци кажу да је продаја јако лоша. „Празна је пијаца, нисмо мењали цену, не памтим од када“, каже једна продавачица, док друга додаје да слабо иде продаја већ дужи временски период.
Drecun: Priština se neće usuditi da izazove novu destabilizaciju
Преузмите андроид апликацију.
