Почетна > Нови Сад

Актуелно Нови Сад

Царски град на Сави: Сремска Митровица колевка римских императора (ВИДЕО)

Сремска Митровица смештена је на левој обали Саве у Срему. Она је данас центар сремског округа, а некада је била царски град Сирмијум.

Током 3. и 4. века Србија је била римска граница уз Дунав, стога је доста римских императора боравило или рођено овде. Сирмиум који се налазио на главном римском путу који је повезивао Источно и Западно царство је било престоница из које је владало више царева.

Богатство и раскош некад моћног римског града, скривени су испод данашњег. Истраживања спровођена средином двадесетог века открила су да је град био веома простран и окружен бедемима унутар којих се налазила царска плата.

Сирмијум је био седиште римске провинције Паноније, коју је моћна река Дунав одвајала од варварских племена са друге обале.

Фото: Војводина уживо

У Сирмијуму су својевремено боравили многобројни импаратори, у периоду од I до III века, као што су: Домицијан, Марко Аурелије, Септимије Север, Максимин Трачанин, Клаудије IIГотски, Проб, Диоклецијан и неславни узурпатори Ингеније и Регалијан.

Иако је пуно императора боравило у Сирмијуму, исто тако је било пуно „локалаца“, односно немали број императора је рођен баш овде, а ово су неки од њих:

ДЕЦИЈЕ ТРАЈАН (Гај Месије Квинт Трајан Деције)

Рођен је у близини Сремске Митровице, тада Сирмијума, у селу Будалија које данас носи име Мартинци. Војска га бира за цара 249. године.

Прогањао је хришћане, а српско народно предање његову тврђаву смешта на Цер и сматра га демоном од кога потичу најбољи јунаци. Водио је успешне борбе против готских племена, која су покушавала да продру преко Дунава.

Погинуо је 251. године у области данашње Добруџе у бици против Гота. Први је римски цар који је погинуо у боју, а убрзо након тога је деификован, односно проглашен за божанство.

ХОСТИЛИЈАН (Гај Валенс Хостилијан Месије Квинт Август)

Не зна се тачан датум његовог рођења, али се претпоставља да је то било после 230. године.

Родио се у породици Деција Трајана у Сирмијуму. Већ за живота свог оца поштован је као царевић. Када су његов отац и старији брат Хереније погинули, војска је извикала за цара Требонија Гала који је Хостилијану признао право на царску титулу и усинио га.

Умро је 251. године (није владао ни годину дана) у Виминацијуму, данашњем Костолцу, од куге. Познат је као први цар у 40 година који је умро природном смрћу.

КЛАУДИЈЕ II ГОТСКИ (Марко Аурелије Валерије Клаудије Август)

Рођен је у околини Сирмијума. Након што је победио Готе у бици код Ниша 268. године, војска га бира за цара. Познат је по томе што је 14. фебруара 269. наредио убиство једног хришћанског монаха који је касније постао познат као Свети Валентин. Умро је од куге почетком 270. Римски сенат га је деификовао под именом Божански Клаудије Готски.

КВИНТИЛ (Марко Аурелије Клаудије Квинтил Август)

Рођен је у Сирмијуму око 212. године и био је рођени брат Клаудија Готског. Није остало много историјских извора који дају податке о овом владару. Постао је цар након братовљеве смрти, али се не зна поуздано да ли су га изабрали војници или Сенат.

Владао је између 17 и 177 дана. Различите верзије о томе како је умро постоје, од тога да се убио јер је знао да не може да угрози конкурента, до тога да га је његова војска убила због дисциплине коју је покушао да уведе. Сматран је умереним и способним човеком. Углавном, скончао је у Аквилеји.

Фото: Војводина уживо
АУРЕЛИЈАН (Марко Аурелије Клаудије Квинтил Август)

Рођен у околини Сремске Митровице септембра 214. године, на малом сеоском имању. Мајка му је била свештеница Соколовог култа. Дунавске су га легије извикале за цара након смрти Клаудија ИИ.

Познат је као поборник митраизма и култа Непобедивог сунца и као фискални реформатор.

Међутим, најбитнија ствар коју је урадио било је рушење отцепљеног Галског царства и његово враћање под окриље Рима. Владао је пет година, до 275. године. Умро је изненада у часу када је планирао освајање Месопотамије.

ПРОБ (Марко Аурелије Проб Август)

Рођен је 19. августа 232. године на једном сеоском имању у околини Сирмијума.

Године 277. побеђује надмоћнијег претендента Флоријана и постаје цар а 282. убија га војска јер их је натерао да копају канале у Сирмијуму по врелом летњем дану.

Касније су се покајали и сахранили га уз све царске почасти. Његов брат и рођаци су били хришћани и епископи у Цариграду.

Познат је по томе што је први дозволио да се винова лоза сади ван Италије и то на брду Главица на Фрушкој гори, код данашњег села Шуљам. Данас чувено фрушкогорско вино Пробус носи име по њему.

МАКСИМИЈАН (Марко Аурелије Валерије Максимијан Херкулије Август)

Рођен је око 250. године у близини Сремске Митровице, у сиромашној породици.

Диоклецијан га је начинио цезаром 285, а наредне је постао август, једнак Диоклецијану. Повукао се са трона истовремено са својим ментором, 305. године.

Наредне се вратио, поново постао цар, уздигао Константина Великог, али га је збацио син Максенције.

МАКСЕНЦИЈЕ

Премда се не зна тачно где се родио, био је син Максимијана који је био родом из околине Сирмијума. Светлост дана је угледао 278. године, а цар западног дела царства је био од 306. до 312. године, када се после битке код Милвијског моста 28. октобра – на годишњицу свог устоличења шест година раније – удавио у Тибру. Тело му је пронађено наредног дана. Познат је по томе што је на свој барјак ставио Непобедиво сунце, односно Сол Инвицтус.

КОНСТАНЦИЈЕ II(Флавије Јулије Констанције Август)

Рођен је у Сирмијуму 7. августа 317. године, као други син Константина Великог и Фаусте. Владао је сам од 350. до 360. године, док је пре тога, од 337. до 340. делио престо са Константином ИИ и касније од 340. до 350. са најмлађим братом Констансом.

ГРАЦИЈАН (Флавије Грацијан Август)

Био је син Валентинијана И из брака са Марином Север, а рођен је у Сремској Митровици 8. априла 359. године. За августа га је прогласио отац, али је војска за цара прогласила његовог полубрата Валентинијана II.

Он је избор прихватио, али се убрзо показало да стварна власт лежи у његовим рукама. Када је погинуо Валенс, поделио је царство са источним царем Теодосијем.

Облачио се као Скит, а за телохранитеље је држао Алане, због чега је дошло до побуне у војсци. Убијен је 383. године.

Познат је по томе што је први престао да носи обележја врховног свештеника, што је уклонио статуу богиње Победе из Сената и што је православље подигао на ниво државног хришћанства. Забранио је све паганске култове.

U toku redovna obuka rezervnog sastava Vojske Srbije

Преузмите андроид апликацију.