Временом, доста обичаја се изгубило или променило. Тако у селима наши становници мало више значаја придају празновању Бадње вечери и Божића, док су градски становници ово празновање свели на минимум, барем када су обичаји у питању.
Било како било, док је наше вере, ватра коју палимо за Бадње вече никада се неће угасити.
Иако је изворни обичај да се за Бадње вече једе на поду, та пракса се данас може срести само у неким селима.
Међутим, наши суграђани овај обичај у већини случајева не примењују, али им је, ипак, веома битно да вечера протекне у миру и благостању како обичаји налажу.
Увече се, код нас у Новом Саду, паљење бадњака организује обично у дворишту цркава, или на неким, већ традиционалним, местима у квартовима.
На овим местима окупљају се све комшије и на велику заложену ватру свако ко дође баца свој бадњак изговарајући: “Колико варница, толико парица, колико варница, толико љубави…“
Међутим, бадњаци који се пале у граду, махом су куповни и чини их лишће, док се у селима на огњиштима ложе велике гране дрвета сечене рано у зору.
Преузмите андроид апликацију.
