Почетна > Србија
Србија

Чадеж: Добра комуникација привреде и државе – брза реакција на кризу

Србија, као мала привреда, у околностима глобалне економске и енергентске кризе, има предност у односу на веће земље и снажније економије, јер смо компактни и можемо брзо да делујемо, рекао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.
Фото: Танјуг/Страхиња Аћимовић

Он је истакао да је од пресудног значаја за земљу добра комуникација државе и привреде.

Чадеж је у интервју за ТВ Блоомберг Адриа навео да је неизвесност пословања, уз инфлацију, раст цена енергената и хране, уздрмане ланце добављача, највећи изазов, како за глобалну и европску, тако и за српску привреду.

Истакао је да је посао ПКС да штити интерес привреде у партнерству са државом, саопштили су из ПКС.

„Немамо увек исти интерес, али је сада таква ситуација да немамо другог избора него да седимо заједно и стално разговарамо како да решавамо проблеме компанија и брзо реагујемо“, казао Чадеж.

Указао је да су макроекономски подаци за Србију бољи од очекиваних – имамо раст БДП, рекордни ниво СДИ који ће премашити четири милијарде евра, што је још један показатељ да инвеститори нису стали.

Рекао је да од 2020. до краја 2022. године у нашој земљи има 66 нових фабрика, нових производних погона, што, оценио је, није мала ствар.

„Квартална анкета ПКС показује да 75 одсто привредника не очекује проблем са ликвидношћу, што је добра вест за сада“, додао је председник ПКС.

Упркос овим позитивним показатељима, Чадеж упозорава да се у 2023. очекују наставак инфлаторних притисака, енергетска зависност, као и да је највећа мука за привреду неизвесност у планирању пословања.

По неким истраживањима рађеним у ЕУ, рекао је, компаније су до сада прелиле инфлацију инпута полупроизвода и сировина на купца само 34 одсто.

Према његовим речима, очекује се да ће у првом кварталу 2023. године то бити 50 одсто – закаснели инфлаторни притисак из 2022.

„Постоји лимит до када можете да подижете цене према крајњем потрошачу. Компаније немају много маневарског простора, могу само средства планирана за капиталне инвестиције да пребацују у оперативне послове и тај новац користе да би одржале ниво производње. Са једне стране одржавате пословање, а са друге, одлажете улагања важна за продуктивност“, објаснио је Чадеж.

Он бољитак види у смиривању геополитичких тензија, али и једну велику новину – прелазак са глобализације на регионализацију, формирање већих регионалних територијалних целина које предводе водеће економске силе САД, Кина, ЕУ.

Сматра да је то један тектонски економски поремећај, јер се померају сви ланци добављача и вредности, као и да се не дешава само због рата у Украјини, већ је и последица ранијих догађаја.

Србија може ове промене, казао је Чадеж, да користи као шансу, кроз потенцијал неарсхоринг-а.

Подсећа да Комора у дијалогу са новом владом изазовима и проблемима приступа мултисекторски.

„За разлику од прошлих времена када смо имали сталне радне групе са појединачним министарствима да решавамо проблеме, сада морамо да радимо мултисекторски. Пример је управљање грађевинским отпадом, где Србија баца огромни новац уместо да га као ресурс ангажује у рециклажу и прозводњу“, рекао је он.

Најавио је да ће се са министарствима грађевине, заштите животне средине и енергетике оформити заједничка радна група са циљем да се што пре нађе решење, створи тржиште, донесе регулатива како би имали користи, да подстичемо зелену транзицију, диверзификацију…

Чадеж наводи да је за све инвестиционе процесе и одржање конкурентности компанијама, посебно малим и средњим предузећима, потребна финансијска подршка као што је порески кредит.

Srbi na KiM i dalje na barikadama na severu pokrajine

Преузмите андроид апликацију.