Иако мушкарци и даље доминирају на руководећим позицијама у сектору шумарства, жене преузимају водећу улогу у едукацији, истраживању и заштити природе.
Жене које су запослене у сектору шумарства на разним позицијама и у различитим областима често се сусрећу са стереотипима и традиционалним улогама полова, што је неретко препрека за развој каријере“, оцењује Јелена Недељковић, ванредна професорка Шумарског факултета у Београду.
“ Жене доносе различите перспективе, гледишта и приступе, доприносе повећању креативности, иновативности и ефикасним пословним решењима. У оквиру Интеррегионалног пројекта „Шуме у рукама жена“ утврђено је да су предузећа и организације који имају приступ оријентисан ка родној равноправности дугорочно успешнији и осигуравају бржи повраћај инвестиција.
Резултат тога је повећана конкурентска предност и већа атрактивност запошљавања код одређеног послодавца. Поред тога, жене у сектору шумарства, а посебно власнице приватних шума, истичу мултифункционалност у газдовању шумама и „природи блиско“ газдовањe“, наводи Недељковићава, с којом смо, као и с Љиљаном Совиљ из Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, разговарали у оквиру Професије будућности на тему улоге жена у шумарству, у управљању и газдовању шумама.
Тако Совиљева истиче да иако физички захтевније послове у шумарству чешће обављају мушкарци, у начелу разлике нема и сваки посао могу равноправно обављати и мушкарци и жене.
Чињеница је да су жене данас и даље веома ангажоване у домаћинству, у подизању и васпитавању деце, због чега настоје да се усмере на оне послове који омогућавају да све обавезе ускладе и да се свакој од ових улога посвете на најбољи начин.
Чешће су жене у шумарству запослене на пословима заштите шума, семенарства и расадничке производње, гајења шума, затим у просвети и науци. У сваком случају, које год послове да обављају, жене су посвећене послу, истрајне, педантне, поуздане и немам сазнања о томе да одбијају да раде било које послове у шумарству само зато што су жене.
Традиционално мушки сектор
Према званичним подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду, учешће жена у сектору шумарства у Србији је у периоду 1990-2015. године износило у просеку 15% од укупног броја запослених.
Професорка Недељковић наводи да су подаци о учешћу жена у институцијама и организацијама у сектору шумарства у Србији прикупљени за потребе пројекта „Шуме у рукама жена“ крајем 2020. године. Тада је утврђено да је учешће жена од 13% у оквиру ЈП „Национални парк Копаоник“ до 35% у Управи за шуме при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.
„Ипак, уочено је да би руководеће позиције у сектору шумарства, у будућности, могле припасти већем броју жена.
Томе у прилог говори и чињеница да је удео жена у шумарском образовању већ сада значајан, без обзира на то ради ли се о студентској популацији или наставном и истраживачком особљу.
Међутим, ипак можемо да закључимо, иако мушкарци и даље доминирају на руководећим позицијама у сектору шумарства, жене преузимају водећу улогу у повезаним подручјима, укључујући едукацију, истраживање и заштиту природе.“
Совиљева истиче да се, иако се шумарство сматра традиционално „мушким“ занимањем, број жена запослених у шумарству у Србији повећава у односу на период од пре 20-30 година и више:
„Међутим, и даље је број жена у шумарству знатно мањи у односу на број мушкараца.“
Мотивација је кључна
Ако сте се питали шта је оно што мотивише жене за рад у шумарству, знајте да су одговори разноврсни. Како наводи професорка Недељковић, неки од њих су „занимљив и разноврстан посао“, „воле да проводе време у шуми“, „смислен посао у природи, односно у управљању природним ресурсима“ и „смислен посао који испуњава друштвену сврху и одржив је“.
Љиљана Совиљ наводи да је шумарство комплексна област у којој постоји читав спектар послова које жене могу да обављају на начин да споје лепо и корисно.
„Природа генерално чини човека опуштенијим, задовољнијим, а рад у природи и свест о томе да чините нешто што је корисно за природу, а самим тим и за друштво у целини, додатно доприноси осећању задовољства.
Шумарство никад није било, а поготово не у последњим деценијама, само сеча шума и производња дрвних сортимената, већ и унапређење стања шума, подизање нових шума, њихова нега, производња шумског семена и садница, заштита шума од пожара, болести и штеточина.
Такође, свест о екосистемским вредностима шума одавно је препозната у свету, а и код нас, од добробити коју шуме чине у односу на квалитет ваздуха, вода, земљишта, смањења штетних ефеката стаклене баште, опстанак биљног и животињског света, до естетских функција, туристичко-рекреативних, здравствених и сл.
Свака од наведених функција подразумева одређени приступ шуми и начин газдовања, а свест о томе да непосредно доприносите не само очувању већ и унапређењу стања постојећих шума је нешто што мотивише да се одлучите за рад у шумарству.“
Једна од важних тема којом се бавимо кроз пројекат Засади дрво јесте Професија будућности.
Прошле године стартовали смо са популаризацијом зелених занимања, као и шумарством као струком. Сада идемо корак даље истражујући да ли је шумарство заиста мушка професија, или примат полако преузимају жене.
Преузмите андроид апликацију.
