Годишњи извештај о раду судова показује да су судови у Србији прошле године, осим што су радили са 353 судије мање од потребног броја (само у основним за 185), имали и 62 судије мање него у 2020. години, изјавила је чланица Високог савета судства и председница Друштва судија Србије Снежана Бјелогрлић.
Она је упозорила да ће, ако се стање не промени наредних година, 63 одсто судија напустити правосуђе.
И поред мањка броја судија прошле године, они су савладали целокупни прилив који је износио 2.402.486 предмета, а који је био највећи у последњих пет година и смањиле време потребно за решавање предмета са 274 на 226 дана, рекла је Бјелогрлић у интервјуу за данашњу „Политику“.
„Када се има у виду да су постојале отежавајуће околности изазване пандемијом корона вируса, мора се признати да су судије уложиле максималан напор у раду и на томе им треба честитати“, истакла је Бјелогрлић.
Навела је да Годишњи извештај о раду судова показује и да су на крају прошле године 554 делиоца правде била старија од 60 година, а да је 1.027 имало између 50 и 60 година, те указала да ће, ако се стање не промени наредних година, 63 одсто судија напустити правосуђе.
Како је додала, оно што забрињава је чињеница да је на крају претходне године у судијском систему остало нерешених 1.498.237 предмета од чега 137.637 предмета старијих од три године.
„Тај број би свакако био мањи и судски систем ефикаснији да су попуњена сва судијска места, а нарочито када би било довољно судијских помоћника и приправника који акутно недостају и, штавише, напуштају судство због малих плата и лоше перспективе која им се тренутно нуди, што се мора поправити“, рекла је Бјелогрлић.
Указала је да ће, системски гледано, судство врло брзо остати без најстаријих и најискуснијих судија које неће бити у прилици да млађим колегама пренесу своје богато знање и искуство које је, каже, веома драгоцено имајући у виду све промене у правном систему које су се десиле током последњих деценија.
Такво стање је, образложила је Бјелогрлић, последица санкција које је пратила енормна инфлација деведесетих година када је судство напустило око 800 судија, затим околности да од 2005. до 2009. године није било избора судија и неуспеле реформе из 2009. године када је, додала је, из судства елиминисано 837 судија редовних судова, а у систем уместо њих уведено око 600 судија за прекршаје и изабрано око 300 судија.
Бјелогрлић је подсетила да су након одлуке Уставног суда из 2012. године у систем враћене 544 судије због чега, додала је, у дужем периоду није било избора нових.
Навела је да у судском систему тренутно постоји 1.661 судијски помоћник што је за 43 мање него у 2020. години, као и десет приправника не рачунајући волонтере.
„Према још увек важећим мерилима за одређивање потребног броја судског особља требало би да их укупно има колико и судија, дакле у идеалним условима њих 3.073 или барем 2.508, колико и судија, односно 1.672 помоћника и 836 приправника“, рекла је Бјелогрлић.
Навела је да мерила нису поштована због прописа о забрани запошљавања и истакла да се сада чека реализација решења из Стратегије људских права према којој ће, додаје, њихов број и статус бити уређени новим прописима који ће бити донети до трећег квартала 2023. године.
За почетак, ускоро се очекује расписивање огласа за 137 судијских приправника, додала је Бјелогрлић.
Преузмите андроид апликацију.
