Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је сарадња цивилног друштва и органа управе веома важна.
На скупу „Представљање смерница за подршку ЕУ цивилном друштву у регионалном проширењу“, Брнабић је рекла да постоји читав низ прописа који уређују ову област и да је последњих година унапређена у процесу доношења тих прописа.
„Тренутно представници цивилног друштва учествују у изради нове Стратегије заштите података о личности за период 2023 до 2030. године као изузетно важном документу по коме ће Србија бити једна од првих земаља у Европи, ако га усвоји. То су етичке смернице за развој, примену и употребу поуздане и одговорне вештачке интелигенције које ће одредити правац у обезбеђењу правног оквира у области заштите податка о личности уз коришћење софтверских решења“, казала је премијерка.
Додала је да у процесу медијских закона у складу са медијском стратегијом и акционим планом, такође учествују организације цивилног друштва, медијска и новинарска удружења.
„Посебно желим да истакнем да би Влада Србије усвојила стартегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва за период од 2022 до 2030. године, као и акциони план за њено спорвођење и ту посебну захвалност дугујем Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, зато што је ова стратегија нешто што смо ми чекали преко 10 година“, рекла је Брнабић.
Истакла је да је, у контексту смерница ЕУ, важно споменути да Србија издваја значајна буџетска средства за помоћ програмима и пројектима удружењима и другим организацијама цивилног друштва.
Премијерка је најавила да ће први састанак у овом мандату са преставницима цивилног сектора одржати 21. децембра.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов казао је да је то Министартсво примењивало различите механизме за сарадњу са цивилним друштвом, који су препознати од инстуитуција јавне управе, али и међународне заједнице.
Истакао је да је иницирано именовање контакта за сарадњу са цивилним друштвом, особа задужених за сарадњу са цивилним друштвом на национаолном, покрајинском и локалном нивоу,а све то има за циљ примену принципа и постизање европских стандарда у сарадњи са цивилним сектором.
„Министартсво за људска и манинска права и друштвени дијалог је успоставило успешну примену смерница за укључивање организација цивилног друштва у радне групе за израду предлога докумената јавна политика и нацрта, односно предлога прописа које ја Влада усвојила 2020. године“, рекао је Жигманов.
Нагласио је да ће ресорно Министарство наставити да унапређује системски и отворн дијалог са преставницима цивилног сектора и тиме допринесе успостављању сарадње којој Србија тежи у оквиру процеса приступања ЕУ.
Додао је да је важно да се континуирано сагледава где се Србија налази на европском путу.
Шеф делегације ЕУ у Београду Емануле Жиофре рекао је да је улога цивилног друштва веома важна у размевању и приближавању управе грађанима.
„Сигуран сам да се данас бавимо смерницама због тога што је Србија на европском путу и што жели да буде чланица ЕУ“, рекао је Жиофре.
Казао је да се, када је реч о процесу приступања ЕУ, цивилно друштво сматра кључним критеријумом који земље кандидати морају да испуне.
Заменица председнице Одбора за европске интеграције у Скупштини Србије, Дубравка Филиповски, истакла је да цивилни сектор представља важан коректив друштва.
Нагласила је да преставници тог сектора учествују у раду појединих скупштинских одбра, попут Одбора за евопске интеграције и Одбора за заштити животне средине.
Она је навела да се њихово мишљење поштује и навела пример новог Закона о родној равноправности који је на иницијативу цивилног сектора био повучен из скупштиске процедуре на дораду.
Преузмите андроид апликацију.