Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да опозиција напада владу и председника Александра Вучића поводом Косова и Метохије јер нема праву политичку агенду, па покушава да направи свој програм базиран на свесној обмани грађана.
Она је за Блиц истакла да Србија, према Охридском споразуму нема никакву обавезу, већ је једина обавеза на Приштини и то да формира Заједницу српских општина (ЗСО), што не верује, како каже, да ће се догодити.
Говећи о опозицији, ниховим протестима и бојазни за КиМ, она је рекла да они свакако не брину за Косово и да је њихова бојазан лажна, јер им ништо друго не преостаје као политичка агенда.
„Погледајте само шта се све дешавало од најаве састанка у Охриду: прво су рекли да председник Вучић иде тамо да нешто потпише и организовали скупове на којима им је главна парола била „Ко потпише, њега убише“. Онда, када су видели да председник нити је ишта потписао нити ће потписати, су рекли, па нема ни везе, никад нисмо ни рекли да ће потписати“, рекла је Брнабић.
Додала је да су онда састанак у Охриду најављивали као „Дан Д“ и по милионити пут у последњих неколико година оптуживали председника да ће „издати“ Косово и да ће „признати“ Косово и да се то никада до сада није десило, као и да је Вучић и у Скупштини јасно рекао да се то никада неће десити.
„Коначно, сви они који су данас у опозицији су на један или други начин учествовали у власти до 2012. године и сви они су се, активно и директно, мало по мало одрицали КиМ – од 2001. када су самоиницијативно пустили све албанске терористе и криминалце из затвора, преко 2004. када су ћутке посматрали погром српског народа на КиМ, 2008. када су на једнострано проглашење независности реаговали саопштењем за медије, а тадашњи председник побегао из земље, па 2010. када су пристали да се преговори о КиМ пребаце из УН у ЕУ, па катастрофалним питањем Међународном суду правде, па 2011. када су постављени прелази“, рекла је Брнабић.
Она је истакла да, у овом тренутку, једино Приштина има обавезу – а то је формирање ЗСО, у складу са Бриселским споразумом.
„Ми настављамо да будемо конструктивни. Директор Канцеларије за КиМ, Петар Петковић је учествовао у техничким разговорима у Бриселу где је постигнут извесни напредак по питању несталих лица. Али, све у свему, у овом тренутку, без обзира на све лажи које овдашња опозиција пласира у јавности, у недостатку праве агенде, лопта је код Приштине. Прва тачка на двеном реду је формирање ЗСО“, поручила је премијерка.
Додала је да, на основу искуства са привременим институцијама у Приштини, сумња да ће ЗСО бити формирана и подсећа да ће 19. априла бити тачно 10 година од потписивања Бриселског споразума чија је окосница ЗСО.
„Слушајући бројне представнике међународне заједнице, ЗСО је малтене ту, само што није, биће формирана, мора бити формирана, са или без Куртија… међутим, ситуација на терену је све гора. Како би избегао обавезу формирања ЗСО, Курти поново интензивира провокације. Србе малтретирају, на њих пуцају, руше се српска гробља, на удару су поново цркве, нелегално им се плени имовина“, каже премијерка.
Она наводи да смо прошле године имали око 150 различитих напада на Србе, а ове, до данас, имамо 38.
„Моје питање међународној заједници, а пре свега ЕУ је – како је уопште могуће да ЕУ гарантује неки споразум који једна страна, ни након 10 година није имплементирала?“, констатовала је премијерка.
Говорећи о економској ситуацији, премијерка је рекла да свака криза и геополитички изазови у свету утичу на Србију.
Подсетила је да, када је Александар Вучић постао премијер, прво што га ја сачекало биле су катастрофалне поплаве, затим пандемија коронавируса, а затим рат у Украјини.
„Поносна сам што Србија упркос свему наставља да иде напред крупним корацима. Гурамо напред и сада. Морамо да нађемо снаге и начин да сачувамо све ово што смо створили у последњих 10 година и да стварамо даље“, поручила је Брнабићева.
Истакла је да је наша инфлација везана за инфлацију у Европи, и да је две трећине инфлације увезено.
Наводи да су неке од суседних држава имале и већу инфлацију од Србије, попут Мађарске и Румуније, посебно балтичке земље, тако да је очекивано да у таквом окружењу и наше цене расту.
„Ми смо са ограничењем цена основних животних намирница и горива, као и уз добре мере НБС, успели да успоримо инфлацију. Боримо се даље, али оно што је најважније јесте да је раст просечних плата и пензија већи од раста инфлације тако да и у овако тешким временима успевамо да одржимо животни стандард грађана“, рекла је премијерка.
Додала је да очекује да Србија настави раст привреде и раст зарада.
Каже да, због све већег броја послова у новим индустријама попут ИТ, али и инвестиција веће додате вредности, имамо из године у годину значајан раст зарада.
„Ове године очекујемо да ће до децембра 2023. просечне зараде бити преко 800 евра. У Београду је просечна зарада већ сада 930 евра, и биће већа од 1.000 евра до краја године, тако да ће просечна зарада у Београду бити изнад просечних зарада у неколико држава чланица ЕУ, а верујемо да ће и остатак Србије да прати тај раст и достигне ниво суседних ЕУ држава за неколико година“, закључила је Брнабићева.
Mali: Gradnja Nacionalnog stadiona i novog Ekspa počinje do kraja godine
Преузмите андроид апликацију.
