Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је данас, на GLOBSEC форуму “BELTALKS: Београдски економски разговори”, да ће следећа година бити изборна за српски парламент, али да би требало да се по први пут донесе годишњи план рада скупштине.
“Као и увек имамо огромне планове и имам их много, али следећа година ће бити изборна година. Дакле, за парламент то значи да ће радити неко време, а онда, пошто сви почињемо да се припремамо за изборе и парламент се распушта. Али једна ствар коју нисмо успели да урадимо, а коју сам увек сматрала веома важном и која би требало да буде веома инклузивна и самим тим веома оријентисана ка ЕУ, јесте да, по први пут у историји српског парламента, усвојимо годишњи план рада парламента”, рекла је Брнабићева, на панелу “Покретање реформи: Парламенти у средишту трансформације”.
Она је напоменула да то мора да се уради уз учешће парламентарне опозиције, али да ће свакако покушати то да уради до краја свог мандата председника парламента.
“То је нешто за шта, нажалост, због непредвиђених околности нисмо имали времена и простора да се то уради у смислу поверења. Али ја заиста верујем да нашем парламенту треба годишњи план рада и да ће годишњи план рада такође подржати рад извршног дела власти, односно владе, јер ћемо тада, имати много бољи план и циљеве у смислу реформи за наредне године”, рекла је Брнабићева.
Улажемо много више времена у разговоре са скептичнијим чланицама ЕУ
Председница Народне скупштине изјавила је да се у оквиру парламентарне дипломатије сада улаже много више времена у разговоре са скептичнијим чланицама ЕУ, него у разговоре са онима које су традиционално више подржавале Србију на европском путу.
“Откако сам постала председница Народне скупштине, једно од мојих кључних подручја фокуса била је парламентарна дипломатија. Увек сам сматрала да парламентарну дипломатију треба ојачати, јер постоје ствари које само посланици могу да ураде. И сматрала сам да ми, као парламент, како бисмо унапредили, посебно приступни процес Србије ка ЕУ, морамо да будемо много активнији у парламентарној дипломатији”, казала је Брнабић.
Додала је да је парламентарна дипломатија до сада углавном покушавала да постигне резултате кроз билатералне парламентарне групе пријатељства, кроз делегације у Савету Европе, ОЕБС-у и другим међународним телима.
“Али ја сам такође била веома активна, посебно у последња два месеца, покушавајући да дођем до оних држава чланица ЕУ које су много скептичније или критичније према Србији”, рекла је Брнабић.
Додала је да би сада, када се осврне на време када је била председница владе, неке ствари урадила веома другачије у погледу дипломатије, наневши да је тада углавном разговарала са земљама које већ снажно подржавају Србију на ЕУ путу.
“Улагали смо време у то да их информишемо шта све радимо, који су наши циљеви, шта смо постигли и куда идемо. Али готово да уопште нисмо улагали време у разговоре са земљама које су биле скептичније – попут балтичких држава, пре свега, нордијских земаља и Бенелукса. Са Немачком смо увек имали добру комуникацију, али са Бенелуксом, Балтиком, нордијским земљама нисмо ни покушали да отворимо канале комуникације, како би могли из прве руке да чују шта покушавамо да постигнемо, колико смо заправо посвећени, али и да ми из прве руке чујемо које су њихове стварне забринутости када је реч о Србији”, казала је Брнабић.
Додала је да Скупштина сада покушава да промени приступ у парламетнарној дипломатији.
“Сада улажем много више времена у разговоре са скептичнијим државама чланицама, него са онима које су традиционално више подржавајуће.Тако сам била у Летонији, била сам у Холандији, у Шведској, планирам да посетим Естонију, планирам Данску и Финску. Радимо добро као тим – наравно заједно са председником, али и са Владом. Сада отварамо амбасаду у Риги која ће покривати цео Балтик, што је први пут икада. Мислим да сада имамо много бољи стратешки приступ, али потребно је време”, рекла је Брнабић.
Можда бисмо, додаје она, да је то раније рађено, могли већ да отворимо кластер 3.
“Али никада није касно, па то радимо сада”, рекла је Брнабић
Она је оценила да је Србија веома напорно радила да спроведе реформе које треба да буду реализоване пре отварања Кластера 3, спроводећи их на инклузиван и веома транспарентан начин.
“По мом мишљењу, да је то био приступ заснован на заслугама, отворили бисмо Кластер 3 још у децембру 2021. Али то је много више политички него засновано на заслугама”, закључила је Брнабић.
Фокус на појачаној дипоматији, да приближимо шта је Србија урадила на ЕУ путу
Председница Скупштине Србије изјавила је да је један од фокуса њеног рада појачана парламентарна дипломатија и да се све што је Србија урадила на путу ка Европској унији приближи оним земљама чланицама које су скептичне када је о томе реч, као што су балтичке, нордијске и земље Бенелукса.
“Увек сам мислила да парламентарну дипломатију треба ојачати, јер постоје ствари које само посланици могу да ураде. Те ствари не може да уради влада, не може да уради министар спољних послова или министар за интеграције, не може да уради председник Републике”, рекла је Брнабић на панелу “Покретање реформи: Парламенти у средишту трансформације”.
Она је истакла да парламент може посебно допринети процесу приступања Србије ЕУ, али да мора да буде много активнији у парламентарној дипломатији и навела да је то један од фокуса њеног рада од када је постала председница Скупштине.
Додала је да Скупштина ради на томе, кроз билатералне парламентарне групе пријатељства, кроз делегације у Савету Европе, ОЕБС-у и другим међународним телима.
“Била сам активна у последња два месеца у покушајима да допрем до оних земаља чланица ЕУ које су много скептичније или много критичније према Србији”, рекла је она.
Брнабић се осврнула и на период када је била премијерка, и истакла да је направила велику грешку, а то је да је обично разговарала са земљама које вец снажно подржавају Србију ка приступању ЕУ, док са оним скептичним није.
“Као што су балтичке земље, нордијске земље, земље Бенелукса. Увек смо имали јаку комуникацију са Немачком, али Бенелукс, Балтик, Нордијци, нисмо чак ни покушали да отворимо ове комуникационе канале како би могли из прве руке да чују шта покушавамо да постигнемо, колико смо посвецени. Али, истовремено нисмо их чули из прве руке о томе шта су заправо њихове забринутости у вези са Србијом. И ако могу да кажем једну ствар за коју мислим да сам могла много боље да урадим као премијер, то је то”, рекла је она.
Додала је да ради на томе да се то промени и да више времена посвећује посетама и разговорима са скептичнијим земљама.
“Била сам у Летонији, Холандији, Шведској, планирам да посетим Естонију, планирам да посетим Данску, Финску. Сада отварамо амбасаду у Риги да покријемо цео Балтик, што је први пут икада. Мислим да сада имамо много, много бољи стратешки приступ, али је потребно време”, рекла је она.
Говорећи о односима са председником украјинске Раде, Русланом Стефанчуком, рекла је да су веома често у контакту и подсетила да је основана парламентарна група пријатељства са Украјином, а да у њиховом парламенту имају парламентарну групу пријатељства са Србијом, и две парламентарне групе пријатељства веома добро сарађују.
“Могу само да кажем речи захвалности Украјини и за признавање територијалног интегритета Србије и за то што се чврсто држи тог принципа на међународној сцени. Дакле, опет – и обрнуто, Србија признаје територијални интегритет Украјине апсолутно, јер су то методе принципа међународног права и Повеље УН. И тако, генерално, мислим да имамо добар ниво комуникације и разумевања и у вези са европским интеграцијама, сложили смо се да много ближе сарађујемо”, рекла је Брнабић.
Када је реч о европским интеграцијама и о томе шта може да саветује Украјину, Брнабић је рекла да у погледу техничке стручности имамо много искуства.
“И поновићу поново, да је био приступ заснован на заслугама, отворили бисмо Кластер 3 још у децембру 2021. Али то је много више политички него засновано на заслугама”, рекла је Брнабић.
Сремски Карловци добијају 100 милиона динара за наставак обнове културних добара (ФОТО/ВИДЕО)
Преузмите андроид апликацију.
