Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је данас да обележавање Међународног дана људских права жели да искористи да апелује на партнере у међународној заједници да не окрећу главу од кршења елементарних људских права на КиМ и чињенице да су српском народу она ускраћена.
Позвала их је и да у ситуацији када су, како је рекла, привремене институције у Приштини, на челу са Аљбином Куртијем, направиле од КиМ последњи гето на европском континенту – за Србе и друге неалбанце делањем покажу да се боре за заштиту права и слобода свих.
„Питање људских права увек је актуелно и важно као и борба за људска права, борба која никада не престаје, чак ни у оним земљама које су достигле највиши ниво њиховог поштовања“, рекла је Брнабић у Дому Народне скупштине на скупу на којем су о људским правима, постигнутим резултатима и ономе шта још треба урадити говорили председник парламента Владимир Орлић, ресорни министар Томислав Жигманов, челници УН и Мисије ОЕБС-у Србији Франсоа Жакоб и Јан Брату.
Тим поводом Брнабић је нагласила да обележавање Међународног дана људских права не би било потпуно без освртања на ситуацију на КиМ.
„Моје обраћање данас не би било потпуно искрено, да се на дан када славимо људска права и причамо о њиховом сталном и континуираном унапређењу и једнаким шансама за све, не осврнем и на ситуацију на КиМ“, рекла је Брнабић.
Поново је упозорила на чињеницу да смо у 21. веку, на територији КиМ, у срцу Европе, суочени са елементарним кршењем људских права, да су нашем народу на Косову и Метохији, посебно током 2022. године, ускраћена и угрожена, основна људска права – право гласа, учешћа на изборима, право на то да вас заступају демократски изабрани представници, коначно – право на достојанствен, безбедан и сигуран живот.
Председница владе нагласила је да се Срби на КиМ свакодневно суочавају са кршењем и ускраћивањем основних права, ограничавањем слободе кретања; да живе под сталним претњама и суочени са провокацијама на дневном нивоу.
„Представници Привремених институција у Приштини, на челу са Аљбином Куртијем, направили су од КиМ последњи гето на европском континенту – за Србе и друге неалбанце. И зато ми је данас важно да са овог места апелујем, још једном, на све наше партнере у међународној заједници да не окрећу главу од чињеница, да виде оно што се јасно и очигледно види, и да делањем покажу да се боре за заштиту права и слобода свих“, рекла је председница владе на скупу који се организује под њеним покровитељством.
Брнабић је посетила да стално и свуда, о људским правима треба размишљати, стално се преиспитивати, увек их бранити, и о тој области стално причати.
Изразила је жаљење што сведочимо томе да, једном освојена, људска права не представљају гарантовани стандард и нагласила да је управо зато борба стална и континуирана.
Подсетила да је Србија као чланица УН, дубоко посвећена испуњењу свих обавеза према ратификованим конвенцијама, а принцип
”Да нико не буде изостављен” је једно од основних начела свих наших политика.
„Србија је прва држава чланица УН која је развила Инструмент за примену принципа ‘Да нико не буде изостављен’ у свим законским и стратешким документима“, рекла је и подсетила да се у децембру навршава осам година рада владиног Савета за праћење примене препорука УН-а за људска права.
Навела је да жеља Владе Србије да тај савет даље расте и да се унапређује и проширује.
„У овом мандату владе, желимо да у раду савета имамо веће учешће ОЦД кроз пуноправно чланство Платформе организација, као и ЈЛС. Желимо, такође, и да позовемо представнике ПКС да узму учешће у раду савета како бисмо заједно радили на унапређењу људских права у радном и пословном окружењу“, рекла је она.
Брнабић је навела и да су пред Србијом два преостала задатка на путу заокруживања система међународне заштите људских права и да је циљ да се она испуне у 2023.
Та два задатка су – ратификација Трећег опционог протокола уз Конвенцију о правима детета и ратификација Опционог протокола уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима.
Брнабић је скуп искористила да захвaли министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордани Чомић која је учинила огромне помаке када је реч о унапређењу и заштити људских и мањинских права, и јачању и промовисању културе дијалога у нашем друштву.
„Усвојили смо Закон о родној равноправности и унапредили Закон о забрани дискриминације, оба усаглашена са правом ЕУ и међународним стандардима у области људских права. Усвојили смо и Стратегију превенције и заштите од дискриминације; Стратегију за родну равноправност; Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва; и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији“, казала је.
Подсетила је и на време пандемије када су се сви у државном апарату трудили да направе баланс између заштите јавног здравља и заштите сваког појединца, са једне стране, и очувања основних људских права и што мање ограничавање индивидуалних слобода, са друге.
„Верујем, нажалост, да ће преседани које су владе широм света правиле током пандемије, остати нешто што ћемо са пажњом морати да пратимо, и о томе разговарамо, како се таква и слична ограничења не би злоупотребљавала у будућности, већ како би се стриктно контролисала и дефинисала, и то управо у оквиру форума какве су УН.
Нагласила да коначно Влада Србије остаје посвећена стварању инклузивног друштва, друштва које поштује различитости, и поштује све мањинске групе и заједнице, и основна права сваког човека.
„То су вредности и принципи које сви ми морамо да чувамо, али хајде да покажемо заједно да су нам свима, за све, хуманост и уважавање достојанства и права сваког људског бића вредности које ћемо бранити и чувати по сваку цену’, рекла је председница владе.
Petković: Hapšenje Pantića je brutalna odmazda i zastrašivanje
Преузмите андроид апликацију.
