Премијерка Ана Брнабић отворила је прву Међународну конференцију „Будућност биотехнологије” у Београду, у организацији Владе Србије и Светског економског форума, и поручила да је наша земља данас искорачила у једно плодно и дуго путовање.
Отварање дводневне конференције, која се организује уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП), присуствује председник Светског економског форума Борге Бренде.
Брнабићева је рекла да присуствују представници 20 земаља и подсетила да је Влада Србије основала заједно са Светским економским форумом Центар за четврту индустријску револуцију.
„Хвала вам што сте дошли надам се да је ово почетак дугог и плодног путовања”, рекла је премијерка и додала да је циљ да Србија буде препозната у развоју биотехногије, биомедицине и биоинформатике у Европи, јавља Танјуг.
Србија је пуно урадила у последњих шест или седам година и променила себе, нагласила је премијерка.
Поручила је да је циљ да будемо економија која је заснована на иновацијама и новим технологијама.
Биотехнологија је кључна за унапређење решења у областима као што су медицина, пољопривреда и прехрамбена индустрија, саопштено је раније из Владе Србије уз оцену да су растуће инвестиције и технолошки напредак убрзали развој и могућности примене биотехнологије, која ће имати још већи значај на обликовање будућности.
Наведено је, такође, да конференција „Будућност биотехнологије” тежи да постане место редовног годишњег окупљања нове биотехнолошке заједнице у нашој земљи и да ће она позиционирати Србију као земљу нових технологија, знања и иновација.
На скупу ће бити представљена достигнућа из области генетике и биотехнологије, као и Центар за четврту индустријску револуцију који су у марту ове године, у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу, основали влада и Светски економски форум.
Осим о биотехнологији, на скупу ће се разговарати и о темама из области биоинформатике, биоинжењеринга, употребе података у развоју здравствене заштите и биотехнолоском развоју, као и подстицању јавних политика и научних достигнућа и могућности њихове примене, посебно у области медицине и здравства.
Директорка Центра за четврту индустријску револуцију Јелена Бојовић је раније за Танјуг рекла да ће представници више од 20 земаља представити свој рад и успехе на пољу биотехниологије.
„Ово је и прилика да се Србија и Београд позиционирају као место будуће комуникације и сарадње свих тих земаља и место на коме ћемо представити и рад нашег Центра за четврту индустријску револуцију”, рекла је она.
Према њеним речима, на конференцији ће пре свега бити речи о употреби података у систему здравства и фармације у развоју биотехнологије.
„Биће речи о новим открићима везаним за генетско инжењерство а скуп ће бити и прилика да од привреде чујемо шта су нове технологије које они сада користе, како се развија сектор фармације и како се уопште развија здравство у тим земљама”, рекла је Бојовић.
Најављен је и велики број предавача из области генетике и биотехнологије, а један од најистакнутијих је како истиче саговорница Танјуга, професор са Харварда и оснивач синтетске биологије и генетског инжењерства Џорџ Чурч.
На конференцији ће бити потписан споразум о сарадњи између компаније Рош и Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Србије.
Центар за четврту индустријску револуцију основан је споразумом Владе Србије и Светског економског форума и бави се биотехнологијом, биоинжењерингом и употребом вештачке интелигенције у здравству.
„Центар је платформа где се успоставља дијалог између приватног и јавног сектора и научне заједнице. То је платформа комуникације између ова три сектора, која омогућава да заједно дизајнирамо будућност биотехнологије у Србији”, рекла је Бојовић.
Када је реч о употреби, као пример је навела примену вештачке интелигенције (АИ) у медицини.
„Када говоримо о медицини и употреби вештачке интелигенције, ради се о коришћењу супер-компјутера и велике количине података пре свега оних од значаја за одлучивање у здравственом систему”, рекла је Бојовић.
Додала је да је за разлику од компјутера, човеку веома тешко да обради велику количину лабораторијских података и да добије јасну слику да ли се нешто променило у здравственом стању неког пацијента у последњих 10 година.
Преузмите андроид апликацију.
