Данас обележавамо дан када смо спасли археолошко налазиште Винча-Бело брдо, рекла је премијерка Ана Брнабић приликом обиласка тог локалитета и најавила да ће у наредне три-четири године у пројекат бити уложено више од 10 милиона евра.
„Налазимо се на локалитету који чува благо старо седам хиљада година. Ми смо после више деценија први пут зауставили пропадање локалитета. Моја порука данас је да обележавамо дан када смо први пут зауставили пропадање локалитета и спасили археолошко налазиште Винча-Бело брдо. И то је оно најважније што смо урадили. То је први корак на једном дугом путовању“, рекла је Брнабић новинарима.
Она је захвалила тиму архитеката који је победио на конкурсу и израдио инспиративно решење.
„Много корака има, али први корак смо завршили захваљујући партнерству са САД и амбасадоровим фондом. Заштитили смо пропадање и ерозију налазишта и сад можемо спавати мирно и да се не понавља да део археолошког налазишта иде у Дунав“, навела је Брнабић.
Следећи корак, према њеним речима, јесте колектор и систем за израду прераду отпадних вода како би се заштитила река Болечица која је, како каже, једна од најзагађенијих на територији Београда.
„Велико део проблема ћемо ресити колектором, како за налазиште тако и за читаво насеље Винча у општини Гроцка. Други део проблема ће се ресити изградњом великом пречишћивања за отпадне воде, после ћемо радити обалоутврду, бициклистичку стазу…Треће што следи јесте изградња научног центра за истраживање неолита и изградња визиторског центра“, рекла је Брнабић.
Премијерка је истакла да ће у читав пројекат у наредне три-четири године бити уложено преко 10 милиона евра, од чега најмање 1,5 милиона евра из града, а све остао из буџета Владе Србије чиме се, како је истакла, показује другачији однос према култури и историјском наслеђу.
Одговарајући на питања новинара како санирање клизишта у Винчи утиче на очување културне баштине, Брнабић је рекла да се овим зауставило, не само пропадање археолошког налазишта, већ и потпуно нестајање једног оваквог локалитета.
„Сећам се када сам први пут рекла да овај пројекат мора бити приоритет, када сам чула да сваке године због клизишта, део по део, археолошког налазишта које је једно од најважнијих на свету одлази неповратно у Дунав. Да смо имали овакав однос, као што смо имали претходних пет деценија, још једну наредну деценију више не би постојало. Тако да смо морали хитно да регујемо и да радимо на санацији, а онда смо гледали да следећи корак буде какода представимо то свету“, рекла је она.
Брнабић је додала да очекује да ће долазити овде људи из читавог света, поготово када се направи Научно-истраживачки центар.
Нагласила је да имамо одличне односе са САД и да има људи који су студирали културу из доба неолита у САД и вратили се управо овде да раде.
„Увек тражимо како можемо да покажемо одговорност, тражимо пројекте на којима можемо да радимо. Морамо да имамо одговорност према прошлости, одговорност према будућности и шта је оно што ми остављамо будућим генарацијама, што спасимо и сачувамо за њих, али и каквог то смисла има за ширу заједницу“, рекла је она.
Брнабић се осврнула и на пројекат Царичин град у општини Лебане.
„Археолошко налазиште које је активно од 1912. године, и први пут смо га ми ове године оградили, да људи више не би могли слободно да уђу и да уништавају, да краду. Постоји власт у Србији која разуме важност, која је довољно одговорна да то сачува. И ми тамо имамо радове на Визиторском центру. То ће много значити и становницима у општини Лебане“, рекла је она и додала да је већ приватизован хотел који је био потпуно руиниран након прве приватизације 2004. године.
„Сва та археолошка налазишта, као и било који сличан локалитет имају некако шири значај за локалну заједницу, али држава мора то да препозна и да стане уз то“, рекла је она.
Преузмите андроид апликацију.
