Почетна > Србија
Србија

Брнабић: Циљ Нацрта закона о унутрашњим пословима већа безбедност грађана

Премијерка Ана Брнабић поручила је данас у новој јавној расправи са представницима Националног конвента о ЕУ о Нацрту закона о унутрашњим пословима да је његов циљ увек био да се унапреди та област, како би се повећала безбедност грађана, а не да се угрозе и ограниче основна права.
Фото: Танјуг/Влада Републике Србије/Слободан Миљевић

„Данас смо се скупили да прођемо члан по члан Закона о унутрашњим пословима. Поготово што се дигла бура око овог важног закона. Циљ закона је да се унапреди ова област како би се унапредила застита грађана“, рекла је Брнабић.

Истакла је да је у циљу транспаретности расправа отворена за медије.

„Данас ћемо седети овде колико треба, како би прошли кроз сва нерешена питања“, рекла је премијерка.
У расправи учествују и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић и министар унутрашњих послова Братислав Гашић, као и представници Министарства правде.

Министарство унутрашњих послова је прошле године предложило измене читавог сета нових регулатива из области безбедности, али је после критика у јавности влада 26. децембра саопштила да је и тај предлог повучен из процедуре.

„У складу са договорима који смо постигли на нашем последњем састанку са Националним конвентом, пролазимо члан по члан предлога Нацрта закона. Мени је било веома вазно да будем овде као председница владе и да видим шта можемо да урадимо“, рекла је Брнабић.

Истакла је да се инклузивно и транспарентно наставља рад на Нацрту тог закона.

Координаторка Националног конвента Бојана Селаковић је рекла да јој је драго што је дошло до таквог састанка и да су сви ту да би се постигао напредак.

„Важно је да данас имамо искрену и отворену дискусију и већ сада имамо информацију да су неке сугестије уврштене у (нацрт) закона. Свима нам је у интересу да безбедност грађана буде на високом нивоу“, рекла је она.

Координатор Радне групе за поглавље 23/4 Националног конвента о ЕУ Бојан Елек је рекао да цене понуду премијерке да се Нацрт закона прође члан по члан и да се идентификују спорне тачке.

„Након нессто виссе од годину дана, нови нацрт је изненада стављен на јавну расправи, иако је нови Нацрт у неким деловима измењен, оцењен је као лош од грађана, неки делови су измењени“, навео је Елек.

Истакао је да ту постоји велики интерес јавности, као и да су они мишљења да су оба нацрта закона веома лоша.

„Предлажемо да се овакав нацрт занемари и да се крене у израду новог. Нисмо спремни и не зелимо по трећи пут да улазимо у расправи нацрта закона, спремни смо да учествујемо у процесу изградње новог закона“, истакао је он.

Брнабић је одговорила да је поводом постојећег Нацрта закона био другачији договор и да је влада става да већ постоји Нацрт и отворена је за све коментаре.

„А, сада смо чули да не желите да разговарамо о члановима, већ да желите да се приступи писању новог закона, ви сте рекли да је овај Нацрт закона изненада стављен на јавну расправу, а то показује намеру да не нађемо решење, јер није стављен изненада“, истакла је премијерка.

Елек је претходно рекао да је до нове јавне расправе дошло изненада и да не жели да пролазе кроз све чланове постојећег Нацрта и да њега највише интересује оно што је најспорније и где су могуће злоупотребе.

Елек је изразио уверење да ће данас успети на општем нивоу да идентификујују све спорне тацке.

Подсетио је да је претходни министар на предлог председника Србије повукао закон.

„Нови нацрт је измењен у неким својим деловима, а сматрамо да на њему треба јосс радити. Оба нацрта закона су лоша и предлажем да се крене у израду новог. Заинтересивани смо да уцествујемо у процесу израде јер желимо да Србија добије квалитетан закон“, навео је он.

Брнабић је нагласила да МУП има добра образложења и да читава јавност треба да их чује.

„Не постоји никаква интенција да се ово ради из затворених врата и ова јавна расправа није изненадна“, поручила је премијерка.

Државни секретар МУП-а Данило Стевандић је рекао да су чланови Радне групе изанализирали све коментаре и сугестије на Нацрт закона и да је циљ доношења закона да српска полиција има модеран закон, који прати техничка достигнућа у свету, као и да се нека решења тичу употребе нових технологија.

Наш циљ је био да напишемо модеран закон који ће бити на добробит грађана Србије.

Председница Председништва Удружења тужилаца Србије Лидија Комлен Николић је рекла да је идеја измене закона о полицији била да се успостави оперативна независност полиције, а да је заправо ојачана улога министра унутрасњих послова, што није била идеја.

„Са аспекта процедуре доносења закона, не верујем да је то било намерно и не желим у то да верујем“, рекла је она.

Стевандић је рекао да нико није имао намеру да Закон о МУП-у омогући да он има веће овлашћење од других закона.

„Одлучили смо да из овог закона повучемо – улазак у стан (без налога), имали смо спор око тумаццења и тај члан се брише“, додао је он.

Стевандић је изложио спорне чланове.

„Што се тиче директора полиције, он ће се бирати на јавном конкурсу и влада може да поставља директора полиције на предлог министра МУП-а. Што се тиче члана посебног овласћења министра унутрашњих послова, министар доноси инструктивне акте у вези са начином обављања унутрашњих послова“, навео је он.

Министар Братислав Гашић је рекао да када је дошао на чело МУП затекао закон из 2016. који је отежавао рад припадника МУП.

„Инсистирао сам да се укључи што виссе људи у израду закона и да радна група обухвати и синдикате и невладине организације са намером да дођемо до модерног и савременог закона и спреццимо огроман број радних спорова. Расправу смо продужили на јос месец дана, а све у интересу грађана Србије“, рекао је Гашић.

Циљ је, истакао је Гашић, да грађани добију већу безбедност, а не да се уради нешто преко ноћи и са политичком тенденцијом и без утемељења.

„Са премијерком и министарком Мишчевић смо били у комуникацији, па писмо европарламентараца није било утемељено“, нагласио је Гашић.

Критичари Нацрта закона су рекли да је спорно увођење биометријске технологије и да подаци тог система значе концептуално злоупотребу права на приватност, као и да до сада нико није доказао да је неопходно имати ову врсту технологије.

Важно је да имамо прецизну информацију у којој ситуацији МУП користи биометријске податке, речено је у расправи уз напоменуо да би кроз дијалог могло да се дође до решења у ком МУП може да користи те податке, али у ограниченој мери.

Petković: ROSU pucala na dva Srbina, povređena jedna osoba

Преузмите андроид апликацију.