Брашно је једна од намирница коју готово свако има у кухињи, али поједини баштовани користе га и на сасвим другачији начин.
Лагано га посипају по земљишту или биљкама, верујући да може помоћи у борби против одређених штеточина, али и подстаћи активност корисних микроорганизама у земљишту.
Кејт Шнајдер (Кате Сцхнеидер), оснивачица и извршна директорка компаније Ibis Coastal Landscape, објаснила је за The Spruce да се брашно понекад користи као природно средство против штеточина попут лисних ваши и гриња.
Може отежати храњење инсеката
„Идеја је да брашно обложи усни апарат инсеката, због чега им је отежано храњење биљкама. Може се помешати и у спреј, тако што се комбинује с водом и сапуном“, објаснила је Шнајдер.
Ипак, она је скептична када је реч о томе колико је брашно заиста ефикасно као средство против штеточина.
Теорија је да би брашно могло да направи лепљиви слој који се суши преко инсеката и тако им отежава дисање и кретање.
„Иако су неки баштовани пријавили да су имали успеха с овом методом, не сматрам је најбољом опцијом“, рекла је Шнајдер.
Брашно би, међутим, могло имати другу примену у башти.
„Повремено користим брашно као додатак земљишту. Замислите лагано посипање брашна као додатак исхрани за корисне микроорганизме који живе у земљишту“, каже она.
Када се користи на овај начин, брашно микроорганизмима у земљишту обезбеђује угљене хидрате које могу да користе као извор енергије приликом разградње компоста и других органских материја.
Није свеједно које брашно користите
Према речима Шнајдер, врста брашна може утицати на активност микроорганизама и брзину процеса у земљишту. Међу врстама које наводи су пшенично, пиринчано и кукурузно брашно.
„Пшенично брашно је као напитак пре тренинга. Брзо се разграђује, дајући микроорганизмима у земљишту тренутни извор енергије и производећи брже резултате“, објаснила је.
Пириначно брашно разграђује се спорије и, према њеним речима, може пружити стабилнији извор хране за микроорганизме.
„Пириначно брашно посебно добро функционише у повртњацима, лејама за сетву или подручјима с исцрпљеним, беживотним земљиштем“, навела је.
Кукурузно брашно разграђује се најспорије, па би могло представљати дуготрајнији извор хране за микроорганизме. Шнајдер га посебно препоручује за тешка глиновита земљишта, код којих постепене промене могу бити корисније.
С брашном не треба претеривати
Ако одлучите да испробате овај трик, најважнија је умереност.
„Никада немојте дубоко закопавати брашно нити га стављати у дебелим слојевима“, упозорава Шнајдер.
Корисним аеробним микроорганизмима потребан је кисеоник, а велика количина брашна може смањити проток ваздуха и успорити разградњу. Осим тога, превише брашна може постићи управо супротан ефекат и привући нежељене штеточине.
„Уместо тога, сваких неколико недеља лагано поспите брашно по површини земљишта и добро залијте. Мале, доследне количине нахраниће микроорганизме у земљишту без стварања грудвица или привлачења инсеката“, саветује она.
Још неколико намирница које се користе у башти
Шнајдер наводи и друге производе из кухиње који могу имати примену у башти.
Свежи бели лук може се користити као природно средство за одбијање мрава, док се сода бикарбона помешана са шећером у праху користи против мрава и бубашваба.
Дим од сагоревања талога кафе може послужити за одвраћање летећих инсеката, док се течни кастиљски сапун без мириса и додатака може помешати с водом и користити као инсектицидни сапун.
За последњу намену, наглашава Шнајдер, не треба користити обичне детерџенте за прање суђа.
Природом до успостављања мира! Да ли нам заиста природа помаже да се смиримо?
Преузмите андроид апликацију.
