Сусрет председника Србије Александра Вучића и одлазеће немачке канцеларке Ангеле Меркел представљао је за Србију прворазредни политички догађај који показује како су српско-немачке везе, како политичке, тако и економске, у сталном успону.
Упркос овим чињеницама, део јавности Немачку перцепира готово искључиво кроз дешавања из ХХ века. Ту је слика Немачке, са мање или више права, готово искључиво негативна.
Међутим, српско-немачке везе су много старије и досежу у саме почетке српске државности, па је и у периоду пре Немањића било брачних веза српских принцеза са немачким владарима.
Кључан догађај, који је заправо почетак српско-немачких дипломатских односа, јесте сусрет у Нишу 1189. године између српског великог жупана Стефана Немање и немачког цара и предводника Трећег крсташког рата Фридриха Барбаросе.
Како је крсташка војска требала да прође кроз Србију цар је послао у мисију српском владару витеза Готфрида од Визенбаха. Иако се о овој мисији не зна много, из немачких извора се сазнаје да је цар тада упутио позив српским посланицима да дођу у Нирнберг, што се и остварило.
Око Божића 1188. године изасланство Стефана Немање је стигло у Немачку. Српски велики жупан је изразио велику радост што му Барбароса долази у посету, и најавио је да ће га угостити у једном великом и отменом граду, који планира за своју престоницу, што је био Ниш.
Барбароса је уистину био изненађен да је толико цењен и код владара за које мало ко зна. Немачки цар је српско посланство испратио са богатим даровима, а у Нирнбергу је преговарано о томе да крсташке трупе на пролазу кроз Србију добију не само слободан пролаз, већ је вероватно било речи и о несметаном снабдевању војске Фридриха Барбаросе.
Прве крсташке трупе су у Србију дошле у град Равно (данас Ћуприја) 25. јула 1198. године, а два дана доцније цар је био већ у Нишу.
Ту су га дочекали Стефан Немања и његов брат Страцимир, те је започета уистину велика светковина. Српски велики жупан је немачког цара дочекао са великим почастима, а цар и његова бројна свита су на те почасти узвратили такође исказивањем дубоког поштовања према српском владару.
Цару и његовој војсци дато је на поклон много вина, јечма, брашна, оваца и волова, а према речима једног од немачких средњовековних хроничара Ансберта, савременика ових догађаја, крсташима је дато и шест оних животиња које зову морским кравама (фоке), припитомљени вепар и три јелена. Војсци је омогућен и несметан приступ тржницама.
Једно писмо немачког бискупа Дитполда наводи и медовину међу поклонима.
Што се политичког дела преговора тиче, Немања је цару Фридриху Барбароси реферисао о својим спољнополитичким успесима и освајањима на рачун Византије, те предлагао даљу заједничку војну акцију против Ромеја, али је цар то одбио, будући да му је приоритет био освајање Јерусалима.
Уговорен је и брак између сина кнеза Мирослава, Немањиног брата и ћерке истарског маркгрофа Берхтолда од Андекса, иначе Барбаросиног рођака и сарадника.
Овај брак није остварен због цареве изненадне смрти 1190. године у Сирији.
Када је крсташка војска напуштала Ниш 30. јула 1189. године хроничар Ансберт пише како су се цар и крсташи поздравили са нашим пријатељима великим жупанима Србије.
Србија је у плановима Фридриха Барбаросе имала значајну улогу, војска је била добро и богато снабдевена, а целокупан дочек и почасти које су указане, оставили су веома повољан утисак на немачке средњовековне писце који су о Стефану Немањи и Србији тога времена оставили више него позитивно сведочанство.
Аутор: Борис Стојковски
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију.
