Српско-мађарски односи, добро је познато, у модерној историји уистину нису никада били на вишем нивоу. Лично пријатељство и блиски односи председника Србије Александра Вучића и премијера Мађарске Виктора Орбана представљају камен темељац изградње заиста снажних веза двају суседних земаља на свим пољима.
Срби и Мађари суседи су већ више од једног миленијума, и у том, заиста дугачком временском периоду, због различитих разлога ови односи су имали своје различите фазе, успоне и падове, али њихов интензитет увек је био веома висок.
Прва значајна епоха када су српско-угарски односи били на врхунцу био је XII век.
На престолу Рашке седео је од око 1112. године жупан Урош I будући да је Србији највећи непријатељ у то време Византија, жупан Урош I морао је да склапа савезе. Уговорена је стога удаја његове ћерке Јелене за рођака угарског краља Стефана II по имену Бела.
Постоје мишљења у науци да је овај династички савез склопљен 1129. године, када је Јелена и постала угарска принцеза. Краљ је Бели и његовој супрузи даровао поседе у жупанији Толна. После смрти Стефана II, Бела је крунисан 28. априла 1131. године за краља Угарске, а Јелена је тако постала једина Српкиња која је седела на угарском трону и постала краљица ове земље.
Њен муж краљ Бела II имао је велику трагедију, он је још као дете био ослепљен по наређењу стрица, краља Коломана, који је желео да обезбеди наследство круне за свога сина Стефана II. Стога је Белина десетогодишња владавина и била прилика да се Јелена и посебно њен брат Белош уздигну у угарској феудалној хијерархији и да имају велики утицај на политичке прилике у земљи, али и у међународним дешавањима.
У једној од најважнијих угарских средњовековних хроника Илустрованој хроници, која се данас чува у Бечу, а једно време је била у Смедереву у власништву деспота Ђурђа Бранковића, Јелена је приказана на илуминацији.
Ова хроника има преко стотину посебних средњовековних илуминација, а на једној су приказани краљица Јелена, њен муж краљ Бела II, као и њихови људи који спроводе егзекуцију. Наиме, Јелена је 1131. године на државном савету у Араду била идејни покретач да се изврши погубљење 68 племића који су оптужени да су узели учешће у ослепљењу краља Беле. Овом чину су присуствовали краљ Бела и краљица Јелена. Зато су на самој илуминацији и приказани једно до другог, где Јелена рукама показује ка одрубљивању глава осумњичених завереника.
Бела II Слепи је умро 1141. године, а чак тројица њихових синова владали су Угарском. Најдуже Геза II, до 1162. године. У доба краља Гезе II Јелена и њен брат Белош имали су такође значајног утицаја, а српско-угарски савез у рату против Византије био је веома чврст.
Након смрти Беле II Слепог покварили су се и односи Угарске са Немачком и раскинута је раније уговорена веридба тада принца, а потоњег немачког краља, Хенриха и Јеленине и Белине ћерке Софије. Софија се потом замонашила и постала опатица у манастиру Адмонт.
Последњи помен краљице Јелене је управо у вези са одласком њене ћерке Софије у манастир Адмонт, у Штајерску. Наиме, 1146. године Јелена се спомиње као жива у документу где краљ саопштава судбину своје сестре Софије.
Након 1146. године о Јелени није сачувано више података, зна се да је пре 1157. године умрла, пошто је краљ Геза спомиње као покојну у једном документу. Сахрањена је крај мужа у Базилици Пресвете Богородице у Секешфехервару (Стоном Београду).
Аутор: Борис Стојковски
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Бориса Стојковског можете прочитати овде.
Преузмите андроид апликацију.
