Центар за четврту индустријску револуцију ради на три кључне ствари, а то су повезивање иноватора са владом и бизнисима, рад на законима као и изградња инфраструктуре, изјавила је данас директорка овог Центра Јелена Бојовић.
Она је на панелу посвећеном здрављу на Међународној конференцији „Будућност биотехнологије“ која се у Београду одржава у организацији Владе Србије и Светског економског форума, а уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП), између осталог навела да ће се када је о законима реч увести геномска банка у Србији.
„У досадашњем раду смо уочили да постоји велика потреба у бизнис заједници за чувањем података, само о геномици постоје терабајти података и питање је како их чувати, а нама је од велике помоћи дата центар у Крагујевцу“, рекла је Бојовић и додала да се у Центру прави ИТ платформа за сарадњу између истраживача и индустрије.
Навела је да се наш Центар за четврту индустријску револуцију бави биотехнологијом и да је повезан са центрима који раде у области здравља и вештачке интелигенције, као и да ће он помоћи биофор кампусу који се гради.
Џудит Сатанарајана из Центра за четврту индустријску револуцију Индије је навела да лекција коју су они научили јесте да мора да се делује локално, а размишља глобално.
“Највише се бавимо здравственом негом, а у оквиру здравља имамо три изазова, а то су недостатак особља и инфраструктуре, затим сиромашвто, а трећи је управљање подацима”, рекла је она.
Додала је да може да закључи да се у Индији ради тако да се уради што висе са мање инфраструктуре и људских ресурса уз употребу напредне технологије.
Преузмите андроид апликацију.
