Историја ове тврђаве, данас најпознатије у свету по домаћинству Еxit фестивала, датира још из времена Римског царства.
Петроварадинска тврђава, какву данас познајемо и којој се радо враћамо, носи енергију развоја наше цивилизације, ратних освајања, вере, митова, легенди и изгубљених живота људи који су је изградили.
Простирући се на 112 хектара, Петроварадинска тврђава је друга по величини тврђава у Европи, али и једна од најочуванијих.
Састоји се од Горњег и Доњег града, а његово најпознатије обележје је сахат-кула, која је и симбол Новог Сада.
Посебност сата је то што његова велика казаљка показује сате, а мала минуте, јер је лађарима на Дунаву, стражарима и војсци било важно да из далека виде сате. Механизам торња са сатом се и даље ручно навија сваки дан.
Стена на којој је подигнута Тврђава одувек је имала изузетан географски положај, па је утврђено да су први становници Петроварадинске стене били неандерталци.
Како су се мењале историјске прилике, мењали су се и они који су га градили – од Римљана и Мађара, преко Турака, до Аустријанаца.
Сматра се да је прво веће утврђење на Петроварадинској стени подигнуто за време владавине угарског краља Беле IV (Бела 4.), у 13. веку, а касније, у 15. уложено је у обнову цркве, јачање бедема и главне куле.
Петроварадин је тада пао под османску власт, али највеће промене су уследиле са аустријском влашћу, средином 18. века. Аустријски војни инжењери одлучили су да сруше постојећу средњовековну тврђаву и започну изградњу модерног утврђења.
Град на стени, чврст као вера
Мистерија Тврђаве се огледа у њеним четвороспратним подземним објектима изграђеним 70-их година 18. века, у дужини од чак 16 километара. Грађена је за смештај војника и складиште оружја.
Тврђава какву данас познајемо градила се скоро 88 година, са дужим или краћим прекидима. Када је градња завршена, ово утврђење је било практично неосвојиво и сматрано је најјачим у Хабзбуршком царству, па је названо Гибралтар на Дунаву.
О његовој снази говори и превод скованог израза Петроварадин – „град на стени, чврст као вера“. Изградња оваквог утврђења није прошла без великих жртава. Процењује се да је у периодима најинтензивније градње дневно умирало од 40 до 70 радника.
Данас бројни истраживачи проучавају овај лавиринт, са циљем да расветле легенде и тајне петроварадинског подземља.
Тврђава је у потпуности демилитаризована средином 20. века, 1951. године проглашена за историјски споменик, стављена под заштиту државе и уступљена на цивилну употребу. Од тада до данас једно је од главних обележја целе Србије, а посебно Града Новог Сада.
У њему се тренутно налазе Музеј и Архив Новог Сада, астрономска опсерваторија, планетаријум, као и Уметнички круг – највећа неформална колонија уметника на свету.
Неке од њих су приче о скривеном благу Хабзбурговаца, чудовишту, односно великој змији која живи у подземљу тврђаве, као и о наводном тајном тунелу који повезује тврђаву са левом обалом тврђаве.
Петроварадинска тврђава деценијама је једно од традиционалних и омиљених места за дружење, заљубљивање, уметност и културу.
Тврђава је симбол периода када Нови Сад и цела Србија постају део целог света у реалном времену, када се људи са целе планете састају да славе различитост, шире позитивно енергије и љубави, уживају у одличној музици и стварају успомене за цео живот.
Преузмите андроид апликацију.
