Сједињене Америчке Државе ће захтевати да Русија прихвати право Украјине да има сопствену војску и одбрамбену индустрију као део мировног споразума између Москве и Кијева, преноси Блумберг, позивајући се на добро упућене изворе.
Очекује се да ће амерички изасланик за Блиски исток Стив Виткоф покренути то питање са руским председником Владимиром Путином приликом њиховог следећег сусрета, наводе неименовани извори. Пристанак на то да Кијев има адекватно опремљену војску и војску, како то захтевају Украјина и њени европски савезници, значило би да би Путин морао да одустане од свог циља демилитаризације Украјине, што је један од његових главних ратних циљева.
То је знак да администрација америчког председника Доналда Трампа тражи неке уступке од Кремља, као и од Украјине, док покушава да оконча рат који сада траје четврту годину, наводи америчка агенција, напомињући да су предлози САД до сада били наклоњенији Русији, укључујући инсистирање Вашингтона да Украјина одустане од тежњи да се придружи НАТО-у.
Трампова администрација такође жели да Москва врати украјинску нуклеарну електрану Запорожје, коју је запленила у раној инвазији на свог суседа 2022. године.
Постројење би тада потпало под контролу САД, наводе извори и додају да детаљи планова тек треба да буду завршени и да се још могу променити. САД такође желе да осигурају да Украјина има пролаз преко реке Дњепар и да се врати земља коју је Русија окупирала у области Харкова.
Путин је захтевао признање целине Луганске, Запорошке, Доњецке и Херсонске области, иако није успео да их у потпуности окупира, наводи Блумберг.
Украјински председник Володимир Зеленски, који је данас прекинуо посету Јужној Африци, након руког напада на Кијев у којем је погинуло најмање 12 људи, рекао је новинарима да „не можемо да говоримо о црвеним линијама без безусловног прекида ватре”. На састанку у Паризу прошле недеље, Трампов тим је представио Европи и Украјини предлог за окончање рата који би такође довео до тога да САД признају украјински регион Крима као руски, док ће замрзнути већину других окупираних територија дуж тренутних борбених линија, остављајући их под контролом Москве, пренео је Блумберг.
Русија је заузела Крим 2014. године након инвазије и накнадног референдума одржаног под окупацијом, а међународна заједница се опирала признавању полуострва као руског, наводи америчка агенција и подсећа да је Зеленски више пута говорио да неће уступити територију Москви. Трамп је ове недеље оптужио украјинског председника да угрожава мировне преговоре са Русијом. Он је истовремено данас критиковао Путина због последњег напада на Украјину, преноси Танјуг.
„Нисам задовољан руским ударима на Кијев. Није неопходно и веома лош тренутак. 5000 војника недељно умире. Хајде да окончамо мировни споразум!” поручио је Трамп у посту на својој мрежи Truth Social.
САД су наговестиле да би било ком мировном споразуму биле потребне безбедносне гаранције за Украјину како би се осигурало да се договор одржи, не прецизирајући тачно у ком облику ће Кијев добити таква уверавања. Такође су предложиле укидање санкција Москви ако дође до договора. Трамп и други амерички званичници упозорили су да ће напустити разговоре ако се ускоро не постигне договор.
Трамп оптужио Зеленског да ”запаљивим” изјавама угрожава мировне преговоре
Преузмите андроид апликацију.
