Све већа потрошња електричне енергије дата центара намењених вештачкој интелигенцији (АИ) изазива забринутост инвеститора и локалних заједница, али поједини стручњаци из финансијског сектора упозоравају да њихов утицај на глобалне емисије не би требало преувеличавати нити дозволити да засени много веће изворе емисија, преноси Блумберг.
Аникет Шах, директор за стратегију одрживости и енергетску транзицију у америчкој финансијској компанији Џефриз, оценио је да раст потражње дата центара тренутно није међу пет највећих покретача климатских промена.
„Климатске промене подразумевају смањење око 50 милијарди тона емисија гасова са ефектом стаклене баште на нулу и зато морамо правилно сагледати шта их покреће. Раст потражње за центрима података заправо није међу првих пет“, рекао је Шах уочи Недеље климе у Њујорку, који почиње сутра.
У априлу је Међународна агенција за енергију (ИЕА) саопштила да ће, узимајући у обзир очекивано удвостручавање потрошње електричне енергије до краја деценије, центри података чинити само три одсто глобалне потражње до 2030. године.
„Све у свему, емисије повезане са центрима података – не само онима који хране вештачку интелигенцију – на путу су да чине око два одсто оних које ће емитовати глобални електроенергетски сектор до 2035. године“, додаје се у саопштењу ИЕА.
Стручњаци, међутим, упозоравају да глобални просек не приказује у потпуности локалне последице. Нагли раст дата центара може да оптерети електроенергетске мреже, повећа потражњу за електричном енергијом и утиче на изградњу нових капацитета.
Бивши амерички потпредседник и климатски активиста Ал Гор оценио је да је забринутост због потрошње енергије АИ дата центара разумљива, али да нема разлога за панику. Он је указао да неке друге активности, попут климатизације и емисија са депонија, имају знатно већи утицај на потрошњу енергије и емисије.
Истовремено, стручњаци упозоравају да значај вештачке интелигенције за климатску политику није ограничен само на директну потрошњу струје.
Начин на који се АИ системи користе могао би да произведе додатне, индиректне емисије, док ће одлуке о изградњи енергетских капацитета за напајање дата центара имати дугорочне последице, сматра стручњак за климатску политику у Институту за нову климу Томас Деј.
„Потребан нам је разговор о томе у којој мери компаније које се баве вештачком интелигенцијом треба да буду одговорне за то коме пружају своје услуге и за шта се оне користе, што се у крајњој линији дотиче већег питања омогућених емисија“, рекао је он.
Селин Хервајер, гостујућа професорка енергетике, вештачке интелигенције и геополитике на Лондонској школи економије и бивша главна директорка за одрживост у HSBC Holdings Plc, каже да електрична енергија постаје „обавезујуће ограничење“.
„И зато је вештачка интелигенција толико важна, јер ће систем напајања који градимо за вештачку интелигенцију утицати на све остало што прикључимо на њега“, рекла је.
Очекује се да ће бум дигиталне инфраструктуре вештачке интелигенције оптеретити електроенергетске системе и подстаћи изградњу капацитета, саопштио је БлумбергНЕФ у извештају у петак. БНЕФ такође напомиње да је би „глад технолошке индустрије за јефтиним електронима“ могла да подстакне улагања у чисту енергију, али и да природни гас тренутно има највећу корист од тог додатног раста потражње.
Џеј-Пи Морган, највећа америчка банка, најавила је да ће током Њујоршке климатске недеље посебну пажњу посветити модернизацији електроенергетске мреже. Глобална директорка за одрживост те банке Хедер Зичал оценила је да је модернизација мреже кључна за енергетску безбедност, приступачност енергије и брже прикључење нових капацитета.
Недеља климе у Њујорку, која се одржава се од 20. до 27. септембра, окупиће више од 100.000 учесника, а очекује се да ће утицај вештачке интелигенције на енергетику и климатску политику бити међу главним темама.
Овај догађај представља највећи годишњи климатски самит ове врсте на свету, уз учешће лидера из света бизниса, политике, финансија, академије и цивилног друштва како би убрзали прелазак на економију са ниским садржајем угљеника.
Кинески CXMT: Нова платформа меморијских чипова улази у масовну производњу
Преузмите андроид апликацију.
