Директор Иницијативе Дигитална Србија Небојша Бјелотомић изјавио је синоћ, на Копаоник бизнис форуму, да велика оптуштања у ИТ гигантима у свету неће много утицати на српско ИТ тржиште које се, пре свега, бави сервисима и има људе као највећу вредност.
Бјелотомић, који је учествовао на панелу „Инвестиције у стартапе: Како и у кога?“, рекао је за Тањуг да је извоз ИТ сервиса у Србији у протеклих пет, шест година почео значајно да расте и подсетио да је прошле године забележен рекордан извоз ИКТ услуга.
Напоменуо је да је глобална привреда у „благом кочењу“ и да ће то имати утицаја и на ИТ сектор, али се нада да до формалне рецесије у свету неће доћи.
„Оно што се дешава на америчком тржишту, велика отпуштања у ИТ гигантима, не треба стављати у контекст нашег тржишта, јер је другачије. Пре свега, ми се бавимо ИТ сервисима и наша највећа вредност су људи“, оценио је Бјелотомић.
Србија, каже Бјелотомић, има два извора нових људи у ИТ сектору, један је нова генерација која нам долази, док је други преквалификација.
„Они на курсевима стекну основна знања из ИТ, а касније их на свом радном месту даље развијају“, додаје директор Иницијативе Дигитална Србија.
Навео је да је у доба короне ИТ сектор имао благи потрес, али да је то трајало само прва два месеца.
„Занимљиво је да је под највећим утицајем тада била индустрија туризма и угоститељства. Много наших компанија је радила за те секторе, али врло брзо успела да се диверзификује ка неким стварима које су биле траженије у том периоду. На основу тога, верујем да ћемо и ово што се сада дешава успети да пребродимо диверзификацијом ка неким новим тржиштима“, сматра Бјелотомић.
Поред тога што је 2022. година била изазовна, стартап компаније су у тој години креирале 2.000 радних места, додао је он.
Исткаао је да додатно охрабрује чињеница да истраживања показују да тај број ове године иде и до 3.000 радних места.
Председник Извршног одбора РБА банке Петар Јовановић је рекао на панелу да је кроз програме за подршку домаћим стартапима приметио да их одлукује то што иза њих стоје заиста сјајни људи, са невероватним идејама.
„Имају глобалну амбицију, иновативни су и јединствени, али имају и неке недостатке и мане. Углавном су њихови власници и тимови били фокусирани на производ и идеју, а недостајала им је стратегија изласка на тржиште и стратегија продаје. Али, то се да научити“, навео је он.
Истакао је да је српски стартап екосистем, без обзира на све то, млад и перспективан, са великим потенцијалом и да је потребно само да прође одређено време да се развија како би могао да сустигне сартап екосистеме у развијенијим земљама.
Јовановић је приметио да је потребно и дуплирати број пословних „анђела“ који инвестирају у стартапе.
Vlada subvencioniše kupovinu elektrovozila od mopeda do manjih teretnjaka
Преузмите андроид апликацију.
