Од недавно на Фрушкој гори живи пет јединки европског бизона које су у Национални парк стигли из Пољске, као донација професора Срђана Димитријевића.
Бизони су набављени уз подршку пољске амбасаде и у сарадњи са шпанским Центром за очување европског бизона.
Реч је о једном мужјаку и четири женке који већ живе у свом новом дому на Фрушкој гори, у карантинском делу који је био унапред припремљен за њихово пуштање и адаптацију, а у НП „Фрушка гора“ кажу да је то заиста велики догађај за целу Србију.
„Пре пет година осетили смо неколико резервата европског бизона у Европи и били смо на стотинак метара од њих. Били смо фасцинирани величанственошћу тих животиња, али и њиховим значајем за еко системе и тиме колика су туристичка атракција за посетиоце. Изборили смо се да их имамо и у нашој земљи“, рекао је директор НП „Фрушка гора“ Раде Крунић.
Иначе, у Европи постоји 47 крда слободних бизона од којих је највеће крдо у Бјеловежа шуми на граници Пољске и Белорусије са око хиљаду јединки.
Управо у Пољској су претходних година, јединке бизона, који су стигли у Србију, пажљиво бирали највећи светски и европски стручњаци за анималну генетику и екологију.
Они су стигли заједно са животињама и помно пратили цео њихов транспорт.
„Ово су младе јединке. Мужјак има две године, док су женке старе од две до три године. Ускоро ће сви бити потпуно полно зрели, те би прве младунце могли да добију већ за годину дана, највише две. Бизони су и важни за екосистем, али се из тог екосистема може остварити и профит. Ово је будућност за Фрушку гору, а животиње овде имају одличне услове. Важно је напоменути да ово нису кућни љубимци, већ дивље животиње. Посетиоци их не смеју дирати и хранити, само посматрати“, каже професорка на Универзитету у Варшави и светски призната стручњакиња за европског бизона Ванда Олек Пиасечкаса.
Она је на Фрушку гору дошла заједно са колегом из Шпаније, Фернандом Моран Кастиљом, руководиоцем пројекта Центра за очување европског бизона.
Најпре су обишли место у ком су бизони смештени и биће даноноћно праћени 40 дана, колико им је потребно да се прилагоде.
Тек после тога ће бити могуће да их уживо виде и грађани Србије.
„Ја сам пре пет година први пут дошао на такозвано извиђање терена и процену да ли је овде природа подобна за узгој европског бизона. Сада сам ту да видим и реализацију овог фантастичног пројекта и да подсетим да су ово велике и дивне животиње које доприносе очувању природе, па вреди да се мало стрпе посетиоци. Бизони се овде лепо хране, нису под стресом и полако постају држављани Србије“, каже Фернандо Моран Кастиљо.
Сматра се да је последњи бизон у Србији одстрељен пре 200 година.
Његов повратак је петогодишњи пројекат НП „Фрушка гора“, а идеја је потекла од доктора биологије Срђана Димитријевића који је био и донатор.
„Мој отац је можда познатији у свету лова, а не као еколог, али је он велики заљубљеник у природу и покренуо је различите међународне пројекте ради очувања разних врста. Упознавши се са Вандом родила се идеја да његова заоставштина буде повратак бизона у ове просторе и јако му је жао што због здравствених разлога није могао да буде овде“, рекла је његова ћерка Сања Димитријевић.
Пројекат је реализован уз подршку Владе Србије, Министарстава за заштиту животне средине и пољопривреде и уз подршку амбасаде Пољске у Србији.
Преузмите андроид апликацију.
