Русија се вратила у своје арктичке базе из доба хладног рата, упозорава начелник Штаба одбране генерал Вејн Ејр, додајући да „није незамисливо да Русија у будућности оспори суверенитет Канаде на северу”. Дискусије о канадској војсци и опасностима с којима се суочава ова земља добиле су на тежини после напада на Украјину и у предвечерје усвајања буџета земље, који предвиђа повећање војних трошкова за око осам милијарди долара.
Шеф канадске одбране генерал Ејр каже да је заштита арктичког региона земље кључни приоритет за оружане снаге. Упозорава да је Русија поново заузела напуштене хладноратовске базе на свом крајњем северу.
Говорећи на одбрамбеној конференцији у Отави, упозорио је да је одбрана северног крила НАТО-а „кључна област забринутости” за канадску војску, али уз напомену да је опасност од руског упада на канадски Арктик са севера тренутно веома мала. Међутим, не може се, верује он, ни искључити у времену које долази. И Москва је забринута због дешавања око Арктика. Како је рекао високи руски представник у Арктичком савету Николај Корчунов, растуће активности НАТО блока, који предводе САД, у арктичком региону могу оставити озбиљне последице на безбедност и екологију.
„Интернационализација војних активности алијансе на високим географским ширинама не изазива ништа осим забринутости. То повећава ризике од ненамерних инцидената, који, поред безбедносних ризика, могу да нанесу и озбиљну штету крхком арктичком екосистему”, упозорио је Корчунов.
Према међународном праву, Северни пол и Северни ледени океан који га окружује нису у власништву ниједне земље. Пет „арктичких” земаља – Канада, Данска (Гренланд), Норвешка, САД и Русија – ограничено је на територијално море у ширини од 22 километра (12 наутичких миља) од своје обале, док се воде ван тога сматрају међународним.
Територијалних спорова на Арктику готово да нема, ако се изузме мало ненастањено острво на граници Канаде и Гренланда, али зато има контроверзи око полагања права на бушење морског дна. Русија, кажу Канађани, жели да „развуче” границе на дну океана и испод њега и дође на 200 наутичких миља удаљености од канадске обале. Руси су још пре годину дана поднели захтев УН за додавање, како кажу Канађани, 705.000 квадратних километара морског дна. Стручњаци за безбедност изразили су забринутост због последица које би ови кораци могли да изазову. „Ми смо заправо држава која се граничи с Русијом”, кажу канадски генерали.
Nemački ministar poručuje da se voze bicikli i štedi energija
Преузмите андроид апликацију.
