Оно што једино може да се прозре као смисао перманетних заоштравања могло би да буде настојање да се наметањем узастопних криза убрза решавање косовског питања, оценио је новинар Драган Бисенић и навео да косовско питање само по себи није поблем који може да дестабилизује Европу, или САД, али да су Европа и САД сада веома заинтересоване да се дијалог оконча у што скорије време и то што је даље могућно у правцу признавања.
Он је такође указао да амерички, европски и други изасланици који учествују у разговорима поводом Косова треба да прошире циљну групу којој се у Србији обраћају, јер је, како наводи, за ово питање заинтересована готово целокупна популација Србије и излишно је очекивати делотворно решење које они не би прихватили или одобрили.
У ауторском тексту за Тањуг Бисенић пише:
„Бурна недеља косовских збивања кулминирала је новим заплетом уз два захтева срочена у два папира: прво је Приштина поднела апликацију за пријем у ЕУ, а онда је Влада Србије затражила од КФОР да се 1000 српских војника и полицајаца врати на Косово.
Док је акција српске владе изреком предвиђена у Резолуцији 1244, прихватање пријаве Приштине за чланство у ЕУ од стране Чешке као председавајућег и Савета министара ЕУ куриозитет је сам по себи.
Прво, то је порука да ЕУ не жели Србију у свом чланству, пошто је издвојила један њен део као сепаратни ентитет за приступање Унији, а друго, он заправо отвара врата концепту ЕУ као ’заједници региона’, а не ’заједници држава’.
Зачуђује да је овај потез ЕУ прошао без икаквих реакција, ако се изузме саопштење француског Министарства спољних послова које је подржало ову пријаву и позвало Косово да ’настави са реформама неопходним за његово приближавање Европи, посебно у областима владавине права и заштите припадника мањина’.
САД су категорички противе повратку српске војске и полиције, саопштио је амерички изасланик, Габријел Ескобар, боравећи у Приштини и у Београду, наводећи да присуство КФОР и америчких снага у њима даје довољне безбедносне гаранције за све на Косову. Али, учешће регионалних снага које су директно и непосредно заинтересоване за стање и односе на Косову, даје и Србији за право да се заинтересује за своју улогу на Косову.
Том приликом, Ескобар је најавио да ће Заједница српских општина бити сигурно формирана и додао да ће у то бити укључени сви они који мисле да могу да промене односе српске и албанске заједнице на боље.
Ескобар је у свом наступу дао свима шансу. Он је одобрио легитимност српских захтева са севера ’како би били испуњени’, али при томе нагласио да ’постоји начин да се иде напред, као што постоји разлог зашто су ставили барикаде и зашто ће их уклонити’. Амерички изасланик већ у свом излагању креира компромис, како оно што каже не би било одбијено ни у Београду, ни у Приштини, при чему, држећи се формуле балансираних изјава ’у Приштини дати мало више за право Београду, а у Београду мало више Приштини’ што му представља солидан основ за наставак посредничких акција.
У чему је онда ствар? Чему сва узбуђења и драме у којима има само додатног заоштравања односа не само на Косову, него и у региону, ако се ескалације појављују као летњи шумски пожари, ођедном се разгоре и ођедном угасе? Добра ствар ове кризе била је што смо могло јавно да видимо шефа ЕУЛЕКС-а, готово заборављеног да постоји, док се шефица УНМИК-а држала готово неприметно.
Сви говоре о стварану Заједнице српских општина, док у исто време они који то треба да спровду резолутно одбијају чак и идеју о томе. У овом случају постоје две паралелне поруке за које се, на први поглед, на зна која од њих је на делу. Можемо да се подсетимо да је слично било и приликом других криза поводом косовских питања: такси на робу из Србије, регистарских таблица па све до избора који су сада одложени.
Вашингтон је, рецимо, тражио да се питање регистарских таблица одложи за годину дана, а Приштина такав предлог одбацивала; амерички амбасадор у Приштини Џеф Ховенијер прошлог месеца брзо и љутито је интервенисао, када Приштина и после бриселског сусрета у први мах није желела да одустане од намере да почне кажњавање косовских Срба због регистарских таблица, па су идеје о томе брже боље заборављене као да их није ни било.
Као што се некада говорило да је фудбал игра у којој на крају победе Немци, може да се каже да је косовски покер игра у којој на крају, али и на почетку – победе Американци. Односно, у коначном исходу буде прихваћен њихов став.
Зашто је то тако током овог боравка објаснио је сам Ескобар. ’Косово и западни Балкан сматрамо делом трансатлантске заједнице. Ви, једноставно, нисте део формалних структура, али, сматрамо вас важним партнерима и продуктивним члановима заједнице’, рекао је Ескобар. Ове реченице значе да је западни Балкан у ’зони’ НАТО и ЕУ, али носе извесну ноту поделе интересних сфера, тим пре што су друге заинтересоване силе у процесу измене и трансформације својих спољнополитичких приоритета. Оно што једино може да се прозре као смисао перманетних заоштравања, могло би да буде настојање да се наметањем узастопних криза убрза решавање косовског питања.
Косовско питање само по себи није поблем који може да дестабилизује Европу, а да не говоримо САД, али и Европа и САД сада су веома заинтересоване да се дијалог оконча у што скорије време и то што је даље могућно у правцу признавања. Украјински сукоб и широко коришћење косовског примера у њему мотивисали су САД и ЕУ да колико више могу, па чак и са скоро четврт века дистанце, одвоје ова два питања и да косовске догађаје обликују као „изузетак“, а не као „преседан“ како то тумачи Русија, који може свако да следи, уколико му се покаже да му је то у интересу.
Решење ’косовског питања’ није решење ’кримског питања’, али јесте једна степеница у њему. Споразум Приштине и Београда свакако би удаљио Косово од Крима. Али, није ни Русија несвесна важности Косова за властите акције, али више не у том смислу да би је омела у било каквим плановима, већ као политички пример западне немоћи и неискрености.
Тако је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на скупу посвећном Јевгенију Примакову повукао паралелу између деловања украјинских власти и косовских Албанаца: обоје су понизиле Брисел тако што су отворено изјавили да одбијају да испоштују договоре постигнуте уз помоћу ЕУ. За руску страну и ово је аргумент због чега се гасе њени односи са Европом и западом уопште. Руски министар је ипак релативизовао идеје о потпуном прекиду односа са западом, пребацујући одговорност за прекид сарадње на запад. ’Не окрец́емо се од запада, он не жели да сарађује са нама’, рекао је Лавров.
На истом скупу речено је да је руска идеја о Европи од ’Лисабона до Владивостока’ била само тродеценијска илузија, а да Русија управо трансформише своју спољну политику на правац ’од Мурманска до Мумбаја и Шангаја’, где је ’Каспијско море важније од Средоземља’. Просто речено, Русија поручује да јој је ’кошуља ближа од сакоа’, али то има последице и на место, важност и значај косовског питања за руску политику, а оно није такво да би на било који начин утицало на понашање у украјинском случају. На истој конференцији могло је да се чује да више није ни важно ко је шта и како признао, јер то неће утицати на статус територија које Русија сматра својим делом – Донбаса и Крима.
Србија је, како се чини, једина препрека да се овај циљ постигне, па је притисак на Србију, без обзира колико је оправдан или није, свакако функционалан како би се Србији предочило да једноставно нема много избора и да мора да прихвати оно што јој се предлаже.
У том оквиру, ни притисак који долази из Приштине у било ком питању није сувишан. Отуда може да се објасни утисак да су све кризе последњих месеци не само непотребно, него и вештачке, али то не значи да нису рационалне.
Амерички, европски и други изасланици који учествују у разговорима поводом Косова, због тога требало би да прошире свој видокруг и циљну групу којој се у Србији обраћају у вези с косовским питањем. Њихови саговорници нису само званични државни представници, већ је обим заинтересованих и оних који су укључени у ово питање у Србији много шири и обухвата готово целокупну популацију Србије. Излишно је очекивати делотворно решење, а које не би било прихваћено и одобрено и од њих.“
Преузмите андроид апликацију.
