Директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, др Јелена Беговић представила је национални пројекат БИО4 Кампус на манифестацији Експо 2020 у Дубаију на конференцији “Serbia Country Business Briefing”.
“БИО4 Кампус” својеврсни је одговор Србије на незадржив развој науке и технологије и повезивања вештачке интелигенције, роботике, интернета ствари са нанотехнологијом, биомедицином, биотехнологијом, и представља жељу да се на једном месту сконцентришу знање идеје и инфраструктура, а Србија постави на светску мапу када су истраживања и развој у питању, истакла је др Јелена Беговић.
БИО4 Кампус
Држава Србија током последњих десет година улазе велика средства, труд и знање у развој најновијих технологија, истраживања и законску регулативу како би успешно држала корак са најновијим светским научним, истраживачким и развојним пројектима. Зато је на седници Владе 26.09.2021. године усвојена Инисцијатива за изградњу БИО4 Кампуса у Београду у којем ће се налазити:
– Институт “Торлак”
– Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство ИМГГИ (чији дирецтор је др Јелена Беговић)
– Фармацеутски и Биолошки факултет,
– испостава Научно-технолошког парка Београд за БИО4 стартапе,
– развојна одељења фармацеутских, биомедицинских и биотехнолошких компанија,
– део Института за вештачку интелигенцију
– Институт за медицинска истраживања,
– Институт за мултидисциплинарна истраживања
– производни капацитет и други садржаји.
Само тржиште БИО4 области ће за неколико година у свету вредети више од трилион долара, а Србија жели да на том тржишту буде активан учесник.
Амбиција је да “БИО4 кампус” постане први овакав кампус у ширем региону као препознатљива тачка на глобалној мапи развоја у областима биомедицине, биоинформатике, биотехнологије и биодиверзитета. То су области од посебног интереса за Србију, а технолошки напредак суштински мења досадашњи приступ здрављу и представља, поред подизања квалитета живота становништва, значајну прилику за економски развој наше земље, наведено је у закључку Владе Републике Србије 2021. године.
Како је предвиђено планским документом, Кампус ће се градити на површини од око 7,9 хектара и имаће оријентациони капацитет за прихват хиљаду студената високошколске установе и још 300 студената/корисника у установама студентског стандарда.
Током септембра прошле године расписан је конкурс за идејно урбанистичко-архитектонско решење фазе А овог кампуса.
Не стаје се само на планирању и изградњи, већ су започети први разговори око сарадње са најпрестижнијим Институтима у свету. Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж и др Јелена Беговић разговарали су са Дрором Фикслером, директором Бар-Илан Института за нанотехнологије и напредне материјеле (БИНА) у Израелу о могућностима реализације заједничких пројеката, међу којима је и сарадња у оквиру БИО4 кампуса.
Чадеж је том приликом истакао да је Србија спремна да примени знања и искуства Израела у развоју иновација и нанотехнологија и постане регионални хаб за умрежавање са реномираним израелским институтима, универзитетима, стартап и иновационим центрима.
Развој биомедицине и дигитализација здравства у Србији – стварање будућег звања: биоинформатичар
Кампус БИО4 ће бити смештен у непосредној близини Института за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак” и новог седишта Агенције за лекове и медицинска средства, са којима ће чинити јединствену биомедицинску целину. У кампусу ће се развијати и стартуп-ови који ће се бавити медицинским истраживањима, јер је окружење такво да подржава истраживања и развој из ових области, а то ће значајно појачати присуство и интерес фармацеутских, биомедицинских и биотехничких компанија које се тренутно развијају у свету, највише и због текуће пандемије која потреса целу планету.
Др Јелена Беговић је недавно изјавила – „Свесни смо незадрживог развоја, али и повезивања вештачке интелигенције (AI), роботике, интернета ствари (Internet of things), нанотехнологије, генетичког инжењерства, биотехнологије. Приметна су и три тренда – дигитализација здравства, развој биомедицине и генерисање велике количине података”.
Ови „револуционарни бумови“ траже новине у образовању и флексибилне системе који могу да прате промене и изнедре стручњаке у областима које до пре пар деценија нису биле познате, на пример, биоинформатичаре. Одговоре и решења на савремене изазове, истиче Беговићева, даје пројекат БИО4 кампус: – „Кампус представља национални пројекат изградње јединственог комплекса у оквиру којег ће се окупити стручњаци, знање и инфраструктура. Идеја водиља јесте да Србија буде препознатљива на глобалној мапи истраживања и развоја.
Кампус ће постати место сусрета и комуникације, где велике биофармацеутске и биотехнолошке компаније могу да успоставе сарадњу са научницима различитог профила, клиничарима, стартап компанијама, предузетницима и развијају производе који ће животе свих нас учинити бољим и квалитетнијим. Овај центар треба да привуче и део наше дијаспоре, омогући проток људи у оба смера, интензивира интернационализацију науке привлачењем стручњака из региона и читавог света“.
Невероватно је колико Србија током протеклих десетак година напредовала у области науке, развоја и улагања у нове технологије. Овакве добре примере треба што више промовисати, и показати колико се држава бори и колико пружа младим, образованим стручњацима да се развијају, напредују и да остану у својој земљи. Србија ствара могућности!
Преузмите андроид апликацију.
