Инцков закон није „пао с неба“ и део је оркестрираних притисака са циљем да се уздрма политички легитимитет Републике Српске, речено је данас на трибини “Инцков закон – крај Српске или распад Босне“ и истовремено оцењено да се БиХ “спонтано распада“, а да би повратак изворном Дејтонском споразуму могао да сачува одређени облик конфредерације.
Професор политичких наука Ненад Кецмановић рекао је да је БиХ “немогућа“ држава и да њен распад не може да спречи “никакав политички инжењеринг“ на начин изградње суверене државе, јединствене државне нације.
„Начини да преживи су консензусом три народа да се обезбеди унутрашњи суверенитет или да се Српска, Херцег Босна и Бошњачка Босна разиђу у миру“, навео је Кецмановић.
Оценио је да је читава операција замене Валентина Инцка Кристијаном Шмитом била замишљена као “здружена вежба“ обновљене сарадње Вашингтона и Брисела у БиХ у пост-трамповској ери, а под девизом повратак незавршеним пословима у Босни.
Кецмановић каже да је Инцко планирао да ућутка Србе законом о вербалном деликту, који је Шмит подржао и указује да би у случају да је закон прошао, Шмит сутра могао да озакони кажњавање вређања високог представника, америчког амбасадора, за оспоравање јединствене Босне, отпор уласку у НАТО…
Истакао је да Бошњаци и Запад нису очекивали да ће се Српска одупрети јединством власти и опозиције и то доношењем контра закона Инцковом закону, опструкцијом заједничких органа уз традиционалну подршку Русије, и сада и Кине.
„Напротив, рачунали су на слабу Српску, надомак изборне године подељену међустраначким обрачунима, уздрману антивладином мобилизацијом, спонзорисаним медијма… Збуњени контраефектом и тиме што су само ојачали Српску, узели су предах“, каже.
Кецмановић је оценио и да би миран разлаз БиХ, све и да га прихвате сва три народа, односно и Бошњаци, био спречен јер, како каже, такав договор би учинио сувишним инострани протекторат, док ревизија Дејтона, додао је, такође, има улогу да продужи инострани протекторат у БиХ.
Дипломата и оријенталиста, професор емеритус Дарко Танасковић истакао је да Република Српска не може бити укинута, нити може нестати на основу било каквих и било чијих спољашњих одлука јер, како каже, изнутра постоји.
С друге стране, оценио је, држава БиХ изнутра не постоји што не значи, како каже, и да мора нестати.
“Ни Федерација БиХ изнутра не постоји, постоји само Република Српска, где постоји консензус већине њених становника да је она њихова држава“, рекао је Танасковић.
Сматра да би повратак изворном Дејтону могао да сачува одређени вид конфедерације БиХ, али да то, с обзиром на расположење бошњачке политичке елите и дела међународне заједнице, који се на негативан начин меша у БиХ, није близу.
Танасковић је казао да нема сумње да је Инцкова иницијатива део оркестрираног и новог интензитета притисака на Републику Српску и Србе у БиХ, а самим тим и на Србију.
Истовремено, сматра да у “добро плаћеном“, опроштајном потезу Инцка има и нечег доброг и да је, пре свега, консолидовао унутрашње политичко јединство у Републици Српској у коме су, како је приметио, почеле да се назиру пукотине.
“Важно је да се у свим аспектима одржи то политичко јединство, а неће изостати ни одлучна подршка Србије, али и Русије и Кине“, навео је Танасковић.
Додао је да су пред Инцковим наследником Кристијаном Шмитом велики захтеви и очекивања од стране Бошњака, а с друге стране, неспроводиве законске одредбе у практичном смислу.
“Биће непријатности, биће притисака, хапшења, оптужби, али у основи, то је неспроводиво“, нагласио је Танасковић.
Бивши дипломата Владислав Јовановић рекао је да Инцков закон није „пао с неба“, већ да је дошао као логички след догађаја који су томе претходили, а у циљу да се уздрма политички легитимитет Републике Српске.
„Тај закон је дуже припреман, постојала су упозорења да би се такав закон могао донети, али је то све било у склопу припрема да се ослаби, колико је могуће, психолошки и политички Република Српска у пружању отпора према једном таквом директном нападу на сам основе њеног постојања“, рекао је Јовановић.
Додао је да је због тога Инцко са својим законом ушао у тренутку када је то геополитички одговарало, како каже, „западним спонзорима“ БиХ, који се, додаје, налазе у некој врсти журбе да решавају проблеме које имају у Српској, на КиМ и у Србији.
„Требало је почети са Републиком Српском, јер имају ту погодност да постоји једна судска пресуда, не улазимо у то какав је то суд, од кога је добио паре, шта је све прескакао када је био искључив само на Србе у БиХ“, навео је Јовановић.
Истакао је да је доношење Инцковог закона без реакција Савета Европе, подсећајући да је то институција која је била једнака у осуди нацизма и стаљинизма.
Јовановић додаје да је тај закон антидемократски и антислободни и да затвара могућност становницима Републике Српске да оспоре нешто што је неки суд донео.
Наводи да се такав сценарио одвија и на КиМ, где се „дају слободне руке“ албанској власти да провоцира Србију.
Преузмите андроид апликацију.
