Процес фискализације на пијачним тезгама неће бити реализован ни у току наредне године, односно продавци неће имати обавезу евидентирања промета на мало и примљених аванса преко електронског фискалног уређаја.
Одложена примена могућа је захваљујући изменама Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко фискалне касе.
Продавци на пијачним тезгама својевремено су негодовали због идеје Министарства финансија да се и они нађу у групи продаваца који имају обавезу издавања фискалних рачуна. Тада је донета одлука да се уредба не примењује на њих од 1. маја 2022. године, до даљег.
„Оно што најпре треба да унапредимо је пијачна продаја, јер је у горем стању него што је била прошле године. Разлог за то је у паду куповне моћи, али и паду промета. Суочавамо се са све мање закупаца пијачних тезги и закупци су све старији. То су ствари којима треба да се бавимо у наредном периоду. Држава нам је овим одлагањем фискализације изашла у сусрет и ми смо задовољни одлуком“ објаснио је Срђан Праштало, из Удружења „Опстанак”.
Одлагање увођења фискалних каса је само једна, и то за продавце, добра страна медаље, али радници на пијацама имају и много других проблема. Наводе да раде на граници рентабилности јер им је у међувремену повећана и цена закупа тезги, просечно за 15 до 20 одсто.
Сведоче и да закуп тезге у главном граду у просеку кошта око 20.000 динара, као и да тешко финансијски могу да издрже све те трошкове.
Као разлог смањења продаје на пијацама често се напомиње и недостатак продаваца јер је њихова просечна старост 58 година, као и алтернативни начини продаје пољопривредних производа, на пример, путем интернета.
Од фискализације страхују готово сви, јер сматрају да ће продаја преко касе, због мењања цена производа у току дана што је учестала пијачна пракса, бити немогућа.
Пијаце у Србији иначе имају 16 одсто тржишног удела у укупном промету и продаји пољопривредних производа, што је тренд пада у последњој деценији због промене навике потрошача и ширења великих трговинских ланаца.
Раст промета на пијацама у 2022. години износио је 21 одсто у односу на 2021, али како је недавно објаснио Саво Дувњак, извршни директор пословног удружења „Пијаце Србије”, то не значи пуно, ако се узме у обзир раст цена пољопривредних производа који је већи од 30 одсто.
Bugarska ne odustaje od zabrane uvoza suncokreta iz Ukrajine
Преузмите андроид апликацију.
