Преговори о бесцаринском извозу у Кину су у току, а прва роба из Србије неоптерећена таксама, требало би да крене до краја године. У Министарству трговине истичу да је ово шанса и за домаће привреднике, и за привлачење страних инвеститора. Роба из Србије требало би да буде и 35 одсто јефтинија од робе произведене у Европи.
Пут је дугачак и скуп, а тржиште пробирљиво. Ипак, производи из земље Бате Живојиновића могли би да освоје кинеске потрошаче као што је тамошњу публику пре педесет година освојио чувени Валтер. Они који у Кину већ извозе, купце су нашли на међународним сајмовима и преко Привредне коморе Србије.
„Код њих је најважнија количина, јер то је толико велико тржиште да ми као земља Србија не бисмо могли да покријемо један део њихових захтева. Оно што је јако добро је тај наш однос и што они воле Србију“, каже Маја Алексић из винарије „Алексић“.
„Бундевина уља су се показала као производ који је по укусу Кинеза, а занимао их је и квалитет сировинске базе, али с обзиром на то да ми узгајамо сировину, брзо смо стекли њихово поверење“, каже Небојша Лукић из фирме „Производи од голице Олга“.
Добар део тржишта хране и пића заузеле су Француска, Италија и Чиле, али ни Србији не треба много да би је препознали као произвођача деликатеса, кажу у Привредној комори. Канцеларија у Шангају завршава рад на промоцији српских производа на мрежама, попут Тиктока и Алибабе.
„Кина је јединствени дигитални екосистем где се скоро 60 одсто малопродаје одвија онлајн. Наша канцеларија управо ради на томе да се отвори први српски национални павиљон за српска вина и ракију који ће подићи на један виши ниво продају и промоцију наших алкохолних пића“, каже Јелена Грубор из Привредне коморе Србије.
После потписивања споразума српска индустрија и пољопривреда за извоз у Кину имаће у Европи најбољу позицију, кажу у Министарству трговине. Надају се да ће то привући и стране инвеститоре.
„Те компаније морају прво да отворе производњу у Србији, јер да бисте извозили као домаћа компанија, домаћи производ, морате да имате производњу и сировину из Србије. Желимо да остваримо простор за наше компаније да имају и до 35 посто бољу стартну позицију на тржишту, да укинемо царину, а онда и друге баријере“, каже министар спољне и унутрашње трговине Томислав Момировић.
Године 2012. српски извоз у Кину је вредео шест милиона долара. Прошле године милијарду и 300 милиона, а ове се очекује две милијарде. Највише смо зарадили на извозу бакра и мотора. Велики раст извоза има и говеђе месо. Кину политичари сматрају пријатељском земљом која нас ни у чему не условљава. Економисти и привредници, природно очекују и већу материјалну корист за обе стране.
Вучић: Позивамо грађане 26. маја на највећи скуп икада у Србији
Преузмите андроид апликацију.
