Почетна > Србија
Србија

Београду донација ЕУ и ЕБРД за реконструкцију Хитне помоћи

Град Београд добио је данас донацију ЕУ и ЕБРД-а за реконструкију Завода за хитну медицинску помоћ у износу од 8,8 милиона евра, како би се унапредио рад ове здравствене установе.
Фото: Танјуг/Раде Прелић
Уговор су потписали градоначелник Београда Александар Шапић и регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Коланђели, а свечености су присуствовали министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, амбасадор Европске уније Емануел Жиофре и министарка здравлја Даница Грујичић.

Жиофре је рекао да ће се у наредне четири године улити нови живот у зграду Хитне помоћи и да ЕУ брине о здрављу људи и заштити животне средине.

„Ова грађевина је изграђена пре 70 година и тако је важна за грађане јер пружа хитну медицинску помоћ, а значајна је за Београд и шире. У наредне четири године ми ћемо заједно са нашим партнерима ЕБРД-ом и градом Београдом улити нов живот у ово здање“, истакао је Жиофре.

Он је рекао да ће и део овог пројекта бити и енергетска ефикасност која је подразумева најефикаснији начин трошкова и представља најчистији начин решавања проблема климатских промена.

„Многе студије показују да грађевински сектор подразумева 40 одсто укупне потрошње енергената у овом региону и 75 одсто свих објеката у Србији су неефикасни што има последице по економију и животну средину“, рекао је он.
Амбасадор Жиофре је најавио да ће се наставити са реконструкцијом и установа.

„Наша наредна помоћ биће усмерена на реконскцију Студентске клинике и Струдентског стационара, али и на реконструкцију Библиотеке града Београда“, додао је он.

Заједно са здравственим сектором у Србије, радиће се и на изградњи дечије болнице „Тиршова 2“ за коју је ЕУ обезбедила 36 милиона евра бесповратаних средстава, а наставља се и модернизација других здравствених установа.

Жиофре је нагласио да је важна и реконструкција Војно-медицинске академије.

„Та реконструкција се тренутно припрема захваљујући средствима ЕУ у износу од 5,2 милиона евра. Ускоро ћемо из припремне фазе прећи на реализацију за коју је обезбеђена инвестиција од 100 милиона евра која ће помоћи да се унапреди енергетска ефикасност највеће болнице у региону, а то ће се урадити у сарадњи са нашим партнерима“, казао је Жиофре.

Он је додао да се ЕУ удружила са међународним финансијским институцијама како би се утростручила тренутна стопа обновљања зграда и постигла нулта емисија штетних гасова.

Жиофре је истакао да је ово одличан пример зелене агенде „Талас обнове за Западни Балкан“.

Он се осврнуо и на помоћ ЕУ Србији у износу од 165 милиона евра бесповратних средстава за угрожене породице које су имале проблема са електричном енергијом.

Министрака за европске интеграције Тања Мишчевић је истакла да је ово важан и озбиљан пројекат за Београд на пољу енергетске ефикасности.

„Ја бих скренула пажњу на оно што ми као грађани од реализације самог пројекта добијамо. Завод за ургентну медицину града Београда, који сви познајемо као Хитну помоћ поред ауто-пута, мора да буде у стању да одговори на захтеве за ургентну помоћ свих 11 градских општина. То значи да је изазов пред зградом и опремом, која је доста старија, био велики. Захвална сам што су ЕУ и Европска банка за обнову и развој схватили нашу потребу“, рекла је министарка.

Додала је да се партнерство не огледа само у бројкама, него и у директној помоћи грађанима.

Пројекат ће бити реализован у наредне две године и обухватаће два објекта.

„Унапредиће се капацитети, опрема, лекари и медицинско особље моћи ће брзо да одговоре на позив. Радиће се и на едукацији посебно оних који раде у домовима здравља, да могу да прискоче ако је та помоћ потребна. Додатак је и нова, савремена тријажна соба, што је први сусрет који имамо са Хитном помоћи. Ако Хитна помоћ дневно прими 1.800 позива, ако се број људи који одговарају на те позиве повећа дупло него што је то сада – то је онда стварно велика ствар за нас које живимо у овом граду“, истакла је Мишчевић.

Министарка здравља Даница Грујичић рекла је да је ово прави начин да се покаже како треба да изгледа партнерство између ЕУ и Србије.

Фото: Танјуг/Раде Прелић

„Хитна помоћ, тј. Завод за хитну медицинску помоћ, показала је колико је значајна у овим трагичним догађајима. Први су били на линији, први су дошли, они су указали помоћ. Зграда Хитне помоћи изграђана је 1960. године и од тада није обнављања“, истакла је министарка.

Она је додала да ће Хитна помоћ обухвати 12.000 квадрата и то је већи простор значајно него што је сада, а сама реконструкција је подељена у две фазе.

„Прва фаза обухвата реконструкицју постојећег објекта и првенствено се односи на његову енергетску ефикасност, а друга фаза представља изградњу где ће бити едукативни центар. Наше колеге треба да организују курсеве не само за лекаре, него медицинске сестре и техничаре, али и возаче да би били у што бољем стању да укажу прву помоћ“, казала је министарка.

Истакла је да ово није једини објекат хитне помоћи у Београду и сви пунктови у главном граду су ту да пруже што пре помоћ грађанима.

Градоначелник Београда Александар Шапић је рекао да је после дуго година чекања дошао на ред овако значајан пројекат за Београд.

„Говоримо о 8,8 милиона евра донације и још пет милиона евра кредита од ЕБРД-а и драго ми је да је ова градска управа успела да уради овакве ствари које су биле до нас“, рекао је он.

Шапић се нада да ова инвестиција неће бити последња и да ће урадити све што је до њих да се оправда поверење ЕУ и да се сарадња настави.

Од момента када се Београд придружио програму „Зелених градова“ прошло је четири године и дочекали смо да будемо спремни за реконстркуцију и надам се да ћемо ускоро видети нову згаду Хитне помоћи какву главни град заслужује, рекао је он.

Регионални директор Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан Матео Коланђели рекао је да је Србија кључна компонента у Европи и да је заједничка сарадња веома важна на путу ка стабилној будућности, као и да је важно да Европска банка за обнову и развој помаже Србији.

„Зграде које имају високу енергетску ефикасност изузетно су важне, пре свега зато што се у одређеном периоду саме исплаћују. Од изузетне су користи за њихове станаре, чистије су, удобније. Такође, улагања у енергетску ефикасност пружају више разлога да касније имамо много успешније пројекте и да се радови у њима изводе у правом смеру“, објаснио је он.

Potvrđena čvrsta saradnja Privredne komore Vojvodine i Sajma Interagro Bijeljina

 

 

Преузмите андроид апликацију.