Први међународни сајам вина у Београду биће одржан од 1. до 4. септембра на Београдском сајму. Организатор манифестације су оснивачи иницијативе „Отворени Балкан”, а Београд ће у том периоду бити европска престоница вина. Ова манифестација биће идеална прилика да се произвођачи вина и винарије из читавог региона представе најширој публици и тако обезбеде још већу видљивост на тржишту, саопштено је из Привредне коморе Србије.
„Желимо да представимо винску визију „Отвореног Балкана” кроз ово јединствено окупљање какво до сада није организовано. То је права прилика да се удружујемо, окупимо најбоље произвођаче вина из Србије, Северне Македоније и Албаније. Најважније је повезивање земаља западног Балкана“ изјавио је Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара Србије.
Додао је да ће доћи и гости – винарије из региона али и целог света Америке, Чилеа, Аргентине, Јужне Африке, Европе. Према његовим речима, очекује се да ће на сајму бити око 400 излагача (више од 200 домаћих винара) као и долазак великих дистрибутера, трговаца, увозника и представника угоститељског сектора што је добра прилика да се промовишу сва вина с Балкана и наравно и из Србије и остваре пословне сарадње и контакти.
Рајта напомиње да ће бити организовано и традиционално оцењивање вина, а поред српских, биће увршћена и вина из Албаније и Северне Македоније.
Посебно изненађење је да ће први пут бити организовано велико међународно оцењивање. Очекује се долазак 25 страних оцењивача као и Каролине Гилби познатог винског стручњака, која је у „Декантеру”, чувеном светском винском магазину задужена за наш регион – Балкан, источну и јужну Европу. На сајму ће се све три државе представити и са својом традиционалном храном али ће гости моћи да дегустирају и специјалитете интернационалних кухиња врхунских кувара који ће гостовати.
Упитан шта је то специфично што српски винари могу да понуде и са друге стране, шта нуде произвођачи из Северне Македоније и Албаније, Рајта одговара да свако од нас може пре свега да понуди своје аутохтоне сорте грожђа јер се на простору Балкана увек гајила винова лоза. Наглашава да је последњих двадесетак година винска индустрија у Србији јако напредовала, а посебно у последњој деценији уз помоћ државних подстицаја.
„Дошло је до великог и наглог скока квалитета српских вина, а то потврђује и чињеница да су наша вина постала препознатљива на страним тржиштима али и свим релевантним оцењивањима, презентацијама и сајмовима где добијају високе оцене“ напомиње Рајта. Додаје да је ово прилика да упознамо свет шта је то што ми правимо овде на Балкану.
Према подацима из Виноградарског регистра, доминантне сорте у виноградима Србије и даље су интернационалне сорте. Удео аутохтоних и локалних је знатно мањи. Запажа повећање удела винских сорти за производњу висококвалитетних вина („грашевина”, „каберне совињон”, „мерло”, „шардоне”…) што утиче на унапређење квалитета вина и јачање конкурентности домаћих произвођача.
„То је истина, али успели смо у последње време ту слику мало и да изменимо јер су неке фантастичне локалне сорте почеле више да се саде. Рецимо, наш „Прокупац” даје врло добре резултате и може да се меша са иностраним сортама грожђа. Такође, „тамјаника” је изузетно тражена, као и неке сорте из Војводине, фрушкогорског региона и других крајева“ каже представник Савеза винара и виноградара Србије.
И споразум о слободној трговини који ће Србија и Кина потписати у наредном периоду требало би такође, према најавама, да буде шанса за домаће винаре и виноградаре који ће добити прилику да своје производе пласирају под повољнијим условима на том великом тржишту.
Рајта наглашава да је кинеско тржиште једно од најбољих на свету. Србија већ има отворено тржиште са ЕУ и то функционише – вина високог квалитета тамо проналазе своје место.
„Кинеско тржиште је велико и можда чак захтевније од европског али нама јако интересантно. Верујем да ће, до краја године, влада успети да испреговара добре услове за пласман наших вина. Његово отварање помоћи ће додатно малим, средњим и бутик винаријама али и великим произвођачима да нађу своје купце и тако унапреде производњу, прошире винограде и дођу до новца који ће инвестирати како би у будућности правили све боља вина“ наводи Рајта. Додаје да је главно да ли ћемо имати довољно вина да подржимо сва та тржишта.
Сада можда постоји потешкоћа у том смислу али он је уверен да ће нови, млади винари који желе да прошире капацитете имати могућност да то ураде.
Преузмите андроид апликацију.
