На немало изненађење Новосађана, једна од врло видљивих пернатих придошлица у граду је бела чиопа (Tachymarptis melba).
Нови Сад је добио још једног масовног и немилосрдног уништавача инсеката. И природног, што је најбитније. Док се станишта за многе врсте птица у граду смањују, заједно са хранидбеним могућностима и понудом на трпези природе, неке друге врсте долазе у највећи град у Војводини и придружују се полумилионском скупу људи који у њему обитава, саопштили су из Покрајинског завода за заштиту природе.
Орниотолози су прве јединке у гнездећем периоду у овом граду приметили у јуну 2020. године, да би се наредне две године ова врста усталила и редовно појављивала у граду у периоду свог релативно кратког боравка током гнежђења и сеобе.
Беле чиопе, исто као њихове црне рођаке, од којих су за око четвртину веће, у нашем поднебљу током пролећне сеобе долазе релативно касно, крајем априла или почетком маја. Код нас остају до средине јула, када одрасле и излежене младе птице одлазе и полако се селе.
У Новом Саду су беле чиопе запажене до октобра, али је ту реч о птицама које лутају на сеоби. Бела чиопа се гнезди у планинским пределима јужне Европе и Азије. Висока прилагођеност условима средине резултирала је чињеницом да се бела чиопа редовно гнезди и на зградама, најчешће високим, и то испод стреха, пукотина, орнамената, у торњевима и осталим местима која имитирају њен природни амбијент: пећине, клисуре и планинску орографију. Несе два или три јајета. Лако се разликује од црне чиопе по белом стомаку и подбратку, споријем лету као и по оглашавању.
Хране се „ваздушним планктоном“
Чиопе су по много чему јединствене. Истраживачи су, на пример, открили да могу да проводе и више месеци у ваздуху, где се и паре, хране, пију воду – спавају, најчешће на термалима топлог ваздуха, препуштајући се његовим струјама. Једино место слетања су гнезда. Врло кратке ноге, неприлагођене на ход, завршавају се јаким прстима и оштрим канџама које треба да их држе када слете близу гнезда или на вертикална места. И младунци су адаптирани да могу да издрже дуго времена без хране – онолико колико је њиховим родитељима времена потребно да нађу „ваздушним планктоном“ богате просторе. Њихов метаболизам се у тим случајевима мења и прилагођава, те без хране могу да издрже и више дана.
Равничарске крајеве у Србији освајале постепено
Након него што су се пре неколико година почеле гнездити у Београду, беле чиопе су се држале највише клисура у источној Србији: Ресавска, Злотска, Сићевачка, Јерма, Вратна, Руговска, Ђердапска и Ибарска.
У Војводини су се чак и у лутању виђале ретко (или су летеле на висинама на којима их је немогуће уочити). Тада је, чак и за оквире Панонске низије, настала нова ситуација и орнитолози су почели да виђају око палате Албанија ове придошлице са југа средином прошле деценије. У међувремену су се населиле и на још неколико београдских небодера, у колоније црне чиопе.
Прво виђање у Новом Саду је било крајем јуна 2020. око зграде Пореске управе у центру града, на којој се редовно гнезди више десетина парова црне чиоипе. Број парова беле чиопе је те, прошле и текуће године био на том локалитету од 3 до 5, а 2022. су се почеле виђати, и највероватније гнездити и на појединим местима на Лиману и на Новом Насељу. По свему судећи, колонизација се наставља, па се може очекивати да ће почети да се гнезде на још неким местима у граду и ван њега, у другим деловима Војводине. Највеће јато које је до сада виђено у Новом Саду бројало је 8 јединки.
Док неки орнитолози ширење подручја распрострањености повезују са климатским променама, други виде прилагођеност беле чиопе, али и остале две њене рођаке – црне (Апус апус) и сиве (Апус паллидус) као главни разлог ових промена. Ипак, број парова беле чиопе у Србији још увек је релативно мали. За прошлу деценију он је процењен на само 60-100 парова, док је сада вероватно незнатно већи.
Чиопе су одлични природни инсектициди и, због свог гласања, врло веште ваздушне акробатике и видљвости, веома упечатљив симбол градова, па и Новог Сада. Уколико испадну из гнезда, обратите се Покрајинском заводу за заштиту природе ради упутстава како им помоћи.
Са друге стране, у градитељском узлету Новог Сада који траје последњих четврт века, и који ће се, извесно је, интензивирати, треба мислити и на становнике зграда. Они су ретки, али један он најчешћих су чиопе. Прављење наменских кућица које се могу постављати на фасаде са јужне или југоистоичне стране може да привуче чиопе да се гнезде баш на Вашој згради.
Крајње је време да пројектанти „зелене инфраструктуре“ креирају и таква решења која ће макар мало олакшати живот птица, када смо им већину природних станишта већ одузели, наводе из Покрајинског завода.
Преузмите андроид апликацију.
