Београдска министарска декларација у области вештачке интелигенције званично је усвојена уз сагласност 44 државе чланице Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију и Европске уније, а како каже министарка за науку и технолошки развој Јелена Беговић, вештачка интелигенција, као моћна технологија, мора да се регулише, како би могла да се прати и да се не злоупотребљава.
„То јесте идеја и са овом декларацијом. У декларацији инсистирамо да морају сви да се укључе, што већи број земаља, не само развијене земље, како би сели и договорили се о основним принципима, како да регулишемо да вештачка интелигенција буде у функцији човека, да не крши демократске принципе, да штити појединца, да не дође до угрожавања људских права“, рекла је Беговић за Танјуг.
Она је оценила да договор о вештачкој интелигенцији треба да постоји на глобалном нивоу.
„Ако је та цела регулација фрагментисана, једна земља дозвољава нешто, а друга земља не дозвољава, ви ћете имати проблем, рецимо да задржите компаније које развијају и које се баве вештачком интелигенцијом. Компанија иде тамо где може да има већи простор, већу слободу када развија неку технологију, и већи профит, што значи да опет можете повећати вероватноћу неке злоупотребе. Тако да мислим да је потребно укључивање што већег броја земаља у овакву иницијативу, комуникација са УН, са другим организацијама које су већ кренуле тим корацима“, рекла је Беговић.
Указала је да нису све земље на истом нивоу развоја – економског, индустријског, технолошког.
„Не смеју да се оставе неке земље и да се не укључе. Треба помоћи свима да се укључе у ову технолошку револуцију и ту је наука јако добар медиј“, рекла је Беговић.
Оценила је да треба да се инсистира на томе да је човек у центру и да технологија треба да служи човеку, а не обрнуто.
„Имамо ту срећу да имамо и даље добро образовање у СТЕМ областима, инжењерству, математици, информационим технологијама, природним наукама. И негде нам више од половине студената одабира то за своју каријеру. Што значи да имамо скуп талената и младих људи који се могу бавити и развојем ове технологије“, рекла је Беговић.
Навела је да ће доћи до великих промена, када је вештачка интелигенција у питању, и да за пет година нећемо препознати ову технологију и њену примену.
„Мислим да ће имати и огроман утицај на друштво, на развој друштва, на тржиште рада, на медицину, на пољопривреду, на наш свакодневни живот, и мора да се прати. Научници природно препознају један део примена, мислим да овде морамо да и као држава мало озбиљније препознамо, јер ће то имати и последице, по државу, и по друштво, од економије до неких социолошких“, рекла је Беговић.
Навела је да се усваја нова стратегија за вештачку интелигенцију.
„Морамо уложити више у инфраструктуру, у формално образовање, али и у неформално образовање. Не можемо да чекамо да сада стасају генерације које су већ школоване и које су одрасле на овим новим технологијама. Морамо да пружимо и неко неформално образовање људима, који већ имају неке послове, а можда ће их изгубити, да могу одмах да се прилагоде, да могу да пређу на нове послове, да користе ову технологију. Морамо да утичемо на то и да грађани знају шта је вештачка интелигенција, чему користи, а шта су и негативне потенцијалне стране“, рекла је Беговић.
Упитана за српске научнике који у САД раде на савременим технологијама, рекла је да их постоји доста и да Србија планира да организује окупљање српских иноватора и научника у Северној Америци и да то уведе као годишњу активност.
„Имамо сјајне људе. Ја сам била неколико пута у претходне две године у Америци. То су научници, иноватори, предузетници, оснивачи компанија које вреде милијарде долара и људи који мењају свет“, рекла Беговић.
На питање о учешћу жена у науци у Србији, Беговић је рекла да су више од 50 одсто студената жене и да више од 50 одсто доктора наука чине жене.
„Ми смо заиста светли примери. Људи нису свесни да су у многим развијеним земљама статистике јако лоше што се тиче жена у науци“, рекла је Беговић.
Указала је на програм Унеска за промоцију жена у науци, у оквиру кога се сваке године у свакој земљи одаберу три изузетне младе научнице.
Беговић је рекла да су ове године изабране три научнице, које се баве квантном физиком, антибиотском резистенцијом и микроелектроником.
„То су фантастична истраживања, фантастичне жене, и идеја јесте да се оне промовишу, да оне буду узори и да се много више девојчица и девојака одлучује за те области“, закључила је Беговић.
Mali: Beležimo rekordan priliv stranih investicija u iznosu od 5,1 milijardu evra
Преузмите андроид апликацију.
