Србија је мала земља, али има много добрих математичара, изјавила је министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић на свечаном отварању манифестације „Мај месец математике (М3)“ у Силосима Београда, на Дорћолу.
„Нисмо велика научна заједница, али имамо сјајну математику. Наши клинци су сјајни у математици. И даље имамо сјајну методологију у образовању и на свим светским такмичењима освајамо невероватне награде. Једна мала земља, али много добрих математичара“, поручила је министарка окупљенима, отварајући јуче Месец математике који ће трајати до 4. јуна.
Нагласила је да бројка од 100.000 посеталаца, колико је било на сајму прошле године, говори колико су такви догађаји важни за све нас, али и колико и најмлађи и најстарији имају потребу за науком, да чују нешто о њој и да је разумеју.
„Развој технологије доводи до великих промена у којима се чак и ми научници не сналазимо добро. С друге стране број изазова, локалних и глобалних се повећава, и сада сви од науке очекују да да одговор. Изазови у пољопривреди, медицини, заштити животне средине и енергетици су поставили велике задатке пред нас, а математика је у основи решења јер развијамо алате који су не само статистички, већ и за биоинформатику где покушувамо да кроз математику објаснимо живи свет и природу који је есктремно комплексна. Наравно, ту је и вештачка интелигенција“, рекла је Беговић.
Додала је да се ти алати спајају са природним наукама, биотехнологијом, са применом у пољопривреди, медицини, али и у свакодневном животу.
„У сваком нашем мобилном телефону је вештачка интелигенција, као и у многим другим програмима које користимо које су нам од користи за свакодневни живот. Задатак за наше министартсво је како да од нагомиланог знања направимо конкретан производ, како да знање које имамо материјализујемо и видимо конкретне производе и услуге које чине наше животе бољим“, навела је министарка.
Она је све позвала да посете међународни Сајам технике који се отвара у уторак.
„Преставили смо Србију на сасвим другачији начин, кроз науку и иновације, на потпуно маштовити начин. Желимо да грађанима објаснимо какав утицај наука има на наш свакодневни живот“, поручила је Беговић.
В.д. директора Центра за промоцију науке Марјана Бркић рекла је да је идеја манифестације да упозна грађане са великим истраживањима на комлексне друштвено важна питања као што су паметна пољопривреда или вештачка интелиценција, а која се спроводе на нашим институтима у нашој земљи.
“Чини се да је у овом тренутку промоција достигнућа наших научника јако важна и то је мисија Центра за промоције науке да буде спона између науке и грађана и да комплексне теме као што су вештачка интелигенција, паметна пољопривреда и климатске предикције прикаже грађанима на једноставан и питак начин, да би они разумели како наука доприноси бољитку и на који начин може да им помогне да им сутра буде боље”, рекла је Бркићева.
Директор Математичког института САНУ Зоран Огњановић рекао је да је основни задатак тог института да на Месецу математике прикаже креативност и лепоту математике.
“Основу за истраживања у вештачкој интелигенцији, биоинформатици и у свим другим областима, имају основу у математичким моделима и резултатима теоретских истраживања које су математичари у неком тренутку произвелли. Често прође више деценија, а понекад и векова док се не пронађе практична примена за оно што је записано у нечијем раду или свесци. Више од 60 година требало је да прође да би постала актуелна математичка теорија климатских промена коју је развио Милутин Миланковић”, рекао је Огњановић.
Он је поручио да је посебно важно обезбити школовање новог математичког кадра, не само истраживачког, већ и наставничког, да се не би нашли у ситуацији да немамо више ко ће да нам школује нове генерације.
Директор Института БиоСенс Владимир Црнојевић истакао је да је математика основа свега, да је у свему око нас и да она једина траје.
Рекао је да када би могао поново да бира шта ће бити у животу, да би изабрао математику, уместо електротехнике, коју је завршио, иако сада предаје математику на Природно-математичком факултету.
“Све што сам у животу радио, а било је тога много, све је везано за математику. На основу свог искуства, у људском друштву од када постоји само су три занимања константа, одувек су постојали и одувек ће постојати, а све остало је промењиво. То су: медицина, која је резултат љубави и јер бринемо једни о другима, право, јер ће увек бити мржње и свађе међу људима, и математика. Све три области постојале су од Старог Египта и Рима. Зато, ако гледате у будућност, сасвим сигурно, срешћете тамо математику”, поручио је Црнојевић.
https://gradskeinfo.rs/sa-molitvom-zapoceo-sveti-arhijerejski-sabor-14-05-2023/
Преузмите андроид апликацију.
