Почетна > Србија
Србија

Беговић: Сива књига НАЛЕД-а фантастичан механизам за унапређење државе

Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић изјавила је данас да је Сива књига НАЛЕД-а фантастичан механизам да се унапреди рад државе и државног апарата, а као крајњи ефекат тога је много бољи, једноставнији и модернији живот наших грађана.
Фото: PrtSc/Naled

На представљању 16. издања Сиве књиге НАЛЕД-а у Палати Србија, Беговић је констатовала да у 100 препорука Сиве књиге не постоји препорука везана непосредно за науку, јер постоји Сива књига Иновација која се директно бави изазовима и циљевима за унапређење рада иновативног екосистема, који је апсолутно у директној вези са науком.

„Од приоритета који се тренутно налазе у Сивој књизи, један је индиректно везан за наше Министарство, односно успостављање јединствене дигиталне е-картице, гђе, у сарадњи са Министарством здравља и Министарством информисања и телекомуникација, и Министарство науке, заједно са Кабинетом председника, учествује у интеграцији података наших здравствених грађана. То ће нам донети велику корист, а то су генетске информације које се генеришу у научноистраживачким организацијама и које треба да отворимо за истраживања, али и да се отвори за развој иновација, за развој привреде Србије“, поручила је Беговић.

Како сматра, та је велика корист, када је добро структурисана, када буде доступна научној заједници и индиректно приватним компанијама, представљаће један од великих механизама за даљи развој привреде Србије.

С друге стране, наводи министарка, отвара врата правој персонализованој, прецизној медицини, која ц́е невероватно побољшати животе наших грађана, побољшати здравствене услуге и на крају побољшати квалитет и продужити живот грађана Србије.

Што се тиче Сиве књиге иновација, која је директно повезана са Министарством за науку и технолошки развој и иновације, Беговић је рекла да је она имала шест препорука, од којих су прошле године три у потпуности испуњене, две делимично и једна препорука је у процедури.

„Очекујемо нове препоруке, научна заједница је увек спремна да учи како би могла да унапреди свој систем. Једна од препорука која је испуњена јесте прописна регистрација субјеката Националног иновационог система, који је одредио шта су стартапови и спин-оффси како би се омогуц́ило да тај фантастични механизам за развој наше привреде може да унапреди свој рад, да се нађе у другим законима и прописима“, навела је Беговић.

Додала је да је прошлог децембра покренут регистар у виду е-портала који води Фонд за иновациону делатност.

„У оквиру тог регистра не постоје само стартап компаније, постоје сви субјекти иновационе делатности, научни и технолошки паркови, разне друге организације које подржавају стартап, вец́ и инвеститори, односно финансијски механизми од пословних анђела до капитала, високог капитала, односно капитала који је предузетнички. природа. А то је заправо основа за подршку свим субјектима иновационе делатности“, истакла је министарка.

Додала је да Србија има више од 600 стартап компанија, четири научно-технолошка парка, али да се и даље ради.

„Почели смо са проширењем научно-технолошког парка у Нишу, на корак до новог индустријско-технолошког парка у Крушевцу. У Крагујевцу, под руководством Министарства информисања, нови иновациони округ расте, који ц́е имати и научно-технолошки парк и који ц́е окупити сјајан тим младих људи, од студената до стартапа, окупљених око дигиталних технологија“, навела је Беговић.

Додала је да је отворено нових 14 инкубатора на научноистраживачким организацијама као подршка иновативним активностима.

„Повезали смо и све регионалне иновативне старт-ап центре са научним и технолошким парковима, јер желимо да изградимо чврсту формалну везу и мрежу између свих субјеката научног истраживања и иновација, како бисмо показали да наука има моц́ да има позитивну утицај на економију наше земље“, навела је Беговић.

Истакла је да је један од приоритета, поред биотехнологије, вештачка интелигенција.

Када је у питању унапређење иновационог екосистема, министарка је навела пројекат САГЕ, којим управља Светска банка, а финансирају Светска банка и Европска унија, који интензивно ради на трансформацији наших истраживачких организација.

„Тих 18 организација тренутно обављају вредан посао. Они се мењају како би могли много ефикасније да функционишу у савременом и веома брзом свету технолошког развоја, како би могли да стекну нове вештине за управљање, нове вештине за развој и тиме повуку цео наш научни екосистем ка савременим, модерним научним институтима“, закључила је Беговић.

Đedović Handanović u poseti Univerzitetu Bokoni u Milanu

 

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке