Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић рекла је да наука у Србији није довољно видљива те да треба наћи прави начин и језик, како би науку, која објашњава природу и друштвене процесе који су изузетно компликовани, приближили свима.
„Често и научници више воле своју лабораторију него да иду и причају о томе шта раде. Мислим да је јако битно успоставити добру комуникацију, посебно сада када се технологије развијају изузетном брзином, открића дешавају на дневном нивоу, а људи ван науке тешко прате“, рекла је Беговићева за Новости.
Она је казала да постоји проблем са примањима истраживача који, због, како је рекла, своје комплексности, упркос покушајима, још није превазиђен и додала да је решавање тог изазова један од приоритета Министарства.
„Жеља нам је да омогућимо фер расподелу примања истраживачима, како по звању тако и по успеху. Један од предуслова за ово је и увођење е-науке, јединственог информационог система у оквиру којег ће бити и база података истраживача у Србији, као и све информације о њиховој продукцији“, најавила је Беговићева.
За увођење овакве промене, додала је, потребно је време, тако да је, како је рекла, током ове године потребно изменити или увести одређене законске допуне или промене како би наука у том смислу била јасно дефинисана.
На питање да ли је Министарству требало прикључити и високо школство, Беговићева каже да је то комплексно питање јер, како је рекла, високо образовање јесте финални степеник у образовању и самим тим припада једним делом просвети.
„Са друге стране, наставно особље на факултетима се бави научноистраживачким радом, развојем иновација, радом на научноистраживачким и развојним пројектима и самим тим су активни учесници у научној делатности и онда и другим делом припадају Министарству науке“, објаснила је Беговићева.
Што се тиче БИО4 кампуса као једног од највећих пројеката ресора науке Беговићева је рекла да се почетак градње овог комплекса у ком ће бити објекти факултета, института, научно-технолошког парка, конференцијског и мултимедијалног центра, очекује ове године.
„Почетак градње предвиђа се ове године, а завршетак крајем 2025. Изградња објеката величине 110.000 квадратних метара је процењена на око 200 милиона евра, а предвиђена је и опрема у вредности од 100 милиона евра. Изградња ће бити финансирана из буџета, а највероватније преко кредита Европске банке за обнову и развој“, рекла је министарка.
Како је објаснила, овај кампус ће бити значајан јер ће окупити и концентрисати експерте, знање, идеје, предузетнике, велике компаније како би што ефикасније одговорили на изазове које природа али и људи стварају.
„Наука једина има моћ да решава проблеме везане за заштиту животне средине, енергетику, производњу хране, али и даомогући развој биомедицине, а све са циљем да грађанима живот буде квалитетнији“, рекла је Беговићева.
Проблем одласка високообразованих људи из Србије министарка оцењује као проблем са којим се суочавају и много развијеније земље, јер како је рекла, свако тражи бољу прилику за себе.
„Верујем да је улагање у образовање, истраживање и научни екосистем увек део решења јер људима даје прилику да развијају своје капацитете, али и да кроз различите активности омогућавају квалитетнији живот себи и другима. Добар и стимулитаван екосистем тј. окружење је клучан фактор без обзира на то да ли говоримо о научном, чисто пословном или неком оквиру између ова два“, рекла је министарка.
Она је нагласила да ће разни подстицаји које је држава већ увела за компаније које се баве истраживањем и развојем или које сарађују са академском заједницом сигурно на позитиван начин допринети и економском развоју земље те ће бољи стандард и привлачно окружење спречити људе да оду, али и привући друге да се врате или дођу.
„Зато је улагање у инфраструктуру као што су научно-технолошки паркови, институти, факултети, иновациони центри изузетно битно за сваку земљу која хоће да се квалитетно развија“, закључила је Беговићева.
Преузмите андроид апликацију.
