Ново истраживање сугерише да бебе које одрастају са псом у свом домаћинству током прве године живота могу имати мање грознице, инфекција уха и потребе за антибиотицима.
Истраживачи у Финској анализирали су прашину из домова у којима живе пси и упоредили налазе са здравственим подацима 368 беба. Према резултатима, микроби које пси уносе у дом кроз своје крзно, кожу и пљувачку могли би објаснити до четвртине заштитног ефекта који власништво над псом има током прве године живота детета.
Научници су идентификовали осам микроба кућне прашине повезаних са бољим здрављем беба. Међу њима је и Колинсела, бактерија која се налази у цревима паса и мачака, која је повезана са више здравих недеља, мањом употребом антибиотика и мање инфекција уха и грознице.
Претходна истраживања су такође показала да ова бактерија доприноси већој разноликости цревне флоре код беба, што може бити повезано са мањим ризиком од алергија и астме.
Ауторка студије и педијатар Џени Маки рекла је:
„Сугерисано је да би у будућности могло бити могуће променити кућну микробиоту на начине који подржавају здравље. Наше истраживање показује да власници паса то већ данас раде.“
Најјача повезаност у новој студији пронађена је за бактерију Pasteurella, која се налази у устима и дисајним путевима паса и мачака, а повезана је са краћим трајањем болести повезаних са грозницом. Водећа истраживачица Ан Карвонен упозорила је да су респираторне инфекције у раном детињству важан фактор ризика за астму, додајући:
„Ако се неке од респираторних инфекција код деце могу спречити микробима повезаним са псима, то такође може смањити ризик да дете касније у животу развије астму.“
Истраживачи кажу да неке од користи могу бити повезане са другим факторима, као што је провођење више времена напољу са псом. Поред тога, претходни рад је показао да деца која се чешће разбољевају у прве три године живота имају већу вероватноћу да ће имати нове болести и да ће им касније у животу бити потребни антибиотици.
Преузмите андроид апликацију.
