Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” саопштио је да данас, поводом марта, месеца борбе против рака, да је карцином излечив у више од 90 одсто случајева, као и да је она лечење краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених особа знатно бољи.
Подсећају да рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.
“Март месец је посвећен борби против рака, када се јавност додатно информише о распрострањености малигних болести, важности превенције и улози организованог скрининга у раном откривању болести”, наводи се у саопштењу.
Истичу да свесност о важности редовних прегледа и правовремене дијагнозе може спасити многе животе, а заједничким напорима друштва и здравствених институција може се значајно смањити број оболелих и преминулих особа од рака у Србији.
Подсећају да је у 2022. години у свету регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода, као и да су процене да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од 12 жена умру од неке малигне болести.
Највеће оптерећење раком забележено је у Азији, док Европа, са мањим уделом у светској популацији, бележи несразмерно висок удео у оболевању и умирању, а управо те разлике указују на значајну улогу доступности превенције, раног откривања и лечења.
Наводе и да су рак плућа, дојке и дебелог црева водеће локализације и у оболевању и у умирању, као и да рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.
“Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система”, наводи се у саопштењу.
Додају да ће, осим продуженог очекиваног трајања живота и даље бити присутни познати фактори ризика, пушење, алкохол и гојазност, али и висока учесталост фактора ризика из животне и радне средине.
“Пројекције указују да ће до 2050. године број новооболелих од рака порасти за 77 одсто, што додатно наглашава потребу за системским приступом превенцији, раном откривању и лечењу”, наводи се у саопштењу.
Истичу да превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати.
“Чак 40 одсто малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине, конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак”, наводи се у саопштењу.
Батут подсећа на смернице Светске здравствене организације (СЗО) према којима је потребно да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести.
“Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим”, наводи се у саопштењу.
Батут наводи и да они, заједно са мрежом института и завода за јавно здравље, спроводе промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења.
“Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака”, наводи се у саопштењу.
Тамара Вучић: Франкофонија је заједница вредности, место дијалога и мост између култура
Преузмите андроид апликацију.
