Србија има одличан тим, али и тешку групу на Мундијалу. Надам се да ће проћи у другу фазу, али и да се нећемо срести до финала, изјавио је чувени аргентински фудбалер Габријел Батистута.
Легендарни „Батигол“ борави у Београду као бренд амбасадор компаније „Сочербет“, а током разговора са српским новинарима открио је да није видео чувену сцену из филма „Кад порастем бићу кенгур“ и да не вози „Југа“.
„Живим на селу, у Аргентини, возим „пик-ап“ али не знам које је марке“, рекао је легендарни голгетер Боке Јуниорс, Фиорентине, Роме и Интера.
Он је додао да му је изузетно задовољство што Душана Влаховића пореде с њим.
„Сјајан је, пред њим је велика каријера. Сада је у Фиорентини Лука Јовић, није имао минутажу у Реалу, али сада има велику шансу. Знам и Митровића из Фулама“.
Батистута је рекао да се сећа српских играча из Серије А деведесетих, да је пријатељ са Синишом Михајловићем и Дејаном Савићевићем.
Ипак, издвојио је садашњег селектора Србије Драгана Стојковића Пиксија.
„Велики играч, на нивоу Марадоне, Пелеа или Кројфа. И данас да играју ови мајстори били би велики“.
На питање Марадона или Меси, Батистута је рекао да је немогуће направити такво поређење.
„Велика је ствар за Аргентину што има двојицу међу четири-пет најбољих фудбалера у историји. Надам се да ће нас Меси предводити до титуле у Катару“.
Веома емотивно говорио је о Марадони.
„Дијего је наш херој, због њега смо почели да играмо фудбал. Он је најпознатији Аргентинац, освојио је Светско првенство. Ми и данас не верујемо да га нема“, поручио је Батистута.
Одбацио је и „коментаре да је Кристијано Роналдо манекен на терену“.
„Хајде, молим вас, то је велики играч, постигао је више од 500 голова. Некако стално волимо да се делимо, Роналдо или Меси, Марадона или Пеле, Кројф или Ди Стефано“.
Причао је и о проблемима са повредама због којих је завршио каријеру.
„Када сам завршио каријеру 10-12 година скоро нисам могао да ходам, у међувремену, уз помоћ медицине, замењена оба кука, ходам поново и опет имам осмех“, поручио је Батистута.
Преузмите андроид апликацију.
