Изградњом Балканског тока Србија је добила могућност снабдевања из другог правца али и даље имамо једног снабдевача, руску компанију Гаспром, па ће гасна интерконекције између Србије и Бугарске, чије је изградња почела, омогућити нови правац снабдевања и укључивање других снабдевача који ће српском тржишту моћи да понуде гас.
То је изјавио Петар Станојевић, специјални саветник потпредседнице Владе и министарке рударства и енергетике, проф. др Зоране Михајловић, наводећи да ће нови гасовод имати капацитет од милијарду и 800 милиона кубних метара гаса, што је данас готово 80 одсто српског тржишта.
Гостујући на ТВ Вести, Станојевић је рекао да ће новим гасоводом моћи да се користи гас из Азербејџана, Ирана, Ирака, а у будућности и из источног Медитерана, Египта и Израела, као и да би требало да буде повезан са ЛНГ терминалом у Александрополису, чиме ће Србија имати алтернативни правац снабдевања, саопштио је Кабинет министарке Михајловић.
Значајно је да ће гас одмах моћи да тече чим нови гасовод буде изграђен, казао је он.
„Нови гасовод допринеће већој сигурности снабдевања посебно ако у будућности дође до прекида главних дотока гаса, онда ћемо моћи да добијемо гас из другог правца. Постоји и ценовни утицај новог гасовода посебно ако се зна да је изградња ЛНГ терминала у Литванији смањила цену гаса за 37 одсто. Такође, тај гасовод проћи ће кроз источну Србију која није довољно развијена. Индустрија у Белој Паланци, Пироту и другим местима добиће нови извор снабдевања енергијом по доста нижим ценама што ће повољно утицати на развој тог дела Србије“, истакао је Станојевић.
Он је рекао да нестабилна политичка ситуација између НАТО и Русије око Украјине утиче на раст цене нафте и нафтних деривата у целом свету, јер постоји претња од прекида снабдевања између Русије и Европе, али и други фактори као што су кварови транспортних бродова и нафтовода и снежне олује.
„Ова ситуација утиче на Србију јер не можемо да избегнемо раст цене нафте на светском тржишту с обзиром да увозимо 85 одсто нафте коју трошимо. Не очекујем проблеме са снабдевањем нафте и нафтних деривата. Када су у питању обавезне резерве, оне су последњих годину дана повећане у физичком обиму за 30 одсто а додатно ће порасти за још 20 одсто од 1. јуна када се уводе тзв. оперативне резерве. Ускоро ћемо имати позив за јавно-приватно партнерство за формирање обавезних резерви деривата нафте,м што ће нам омогућити 61 дан сигурног снабдевања. Када је гас у питању, Србија се снабдева Балканским током који иде преко Бугарске и на нас не утиче тренутна напетост у Украјини“, рекао је он.
Станојевић каже да цена нафтних деривата зависити од кретања на светском тржишту и да постоје различите прогнозе о кретањима цена у наредном периоду.
„Нафтне компаније сматрају да прелазак преко 100 долара по барелу неће добро утицати на тржиште, што може да доведе до смањења потрошње па верујем да ће учинити све да цена не пређе тај износ“, рекао је он.
„Наша држава може да употреби меру смањења акцизе за 20 процената у складу са Законом о акцизама, у случају ако постоје битни макроекономски поремећаји. На Министарству финансија је да одлучи да ли постоји угрожавање макроекономске стабилности и наше Министарство је у комуникацији са Министарством финансија у вези акцизне политике државе“, навео је Станојевић.
Преузмите андроид апликацију.
