У јеку све већих економских и безбедносних тензија на релацији Пекинг-Вашингтон и надметања за глобални утицај између Кине и САД, председници Џозеф Бајден и Си Ђинпинг одржали су данас први састанак „очи-у-очи“ откако је пре скоро две године амерички председник преузео дужност.
Си и Бајден поздравили су се руковањем у луксузном одмаралишту на Балију, где ће учествовати на самиту Групе 20 (Г20), 20 великих светских економија, преноси АП.
Када су започели разговор, Бајден је рекао да Си и он имају одговорност да покажу да њихове нације могу да управљају сопственим разликама и идентификују области међусобне сарадње.
Си је рекао да се нада да ће са Бајденом „подићи ниво међусобних односа“ и изразио спремност на „искрену и дубинску размену мишљења“ са америчким колегом.
Обојица су на дуго очекивани састанак ушли са ојачаним унутрашње-политичким позицијама, наводи АП.
Бајденове демократе су успеле да тријумфују на изборима за Конгрес и да задрже контролу над Сенатом, а Национални конгрес Комунистичке партије Кине доделио у октобру Сију трећи, петогодишњи председнички мандат.
„Имамо врло мало неспоразума. Само морамо да схватимо где су црвене линије и…које су најважније ствари за сваког од нас у наредне две године“, рекао је у недељу Бајден новинарима у главном граду Камбоџе Пном Пену где је, пре доласка у Индонезију, учествовао на самиту земаља југоисточне Азије.
Помоћници Беле куће су у више наврата покушавали да умање било какву идеју о сукобу између две нације, наглашавајући да две земље могу да раде у тандему на заједничким изазовима као што су климатске промене и здравствена безбедност.
Али односи између САД и Кине постајали су све затегнутији од једне до друге америчке администрације, јер су економске, трговинске, људске и безбедносне разлике дошле до пуног изражаја.
Бајден је у више наврата замерао Пекингу због кршења људских права Ујгура и других етничких мањина, обрачуна са демократским активистима у Хонгконгу, принудних трговинских пракси, војних провокација против Тајвана и разлика око односа према рату у Украјини.
Кинески званичници су се углавном уздржавали од јавних критика руске војне интервенције, иако је Пекинг избегавао да изрази директну подршку и прихвати да Русију снабдева наоружањем.
Питање статуса Тајвана представља једно од најспорнијих питања у односима између Вашингтона и Пекинга, који то острва сматра делом Кине.
Преузмите андроид апликацију.
