Балатон, највеће језеро у Централној Европи, у свести просечног путника често евоцира успомене на масовни туризам из ере социјализма, када је ово место било главна летња дестинација за становнике источног блока. Међутим, савремени Балатон је потпуно редефинисан и данас представља софистицирану еколошку и гастрономску регију која својом лепотом и понудом успешно парира француској Прованси или италијанском језеру Гарда.
Са дужином од скоро осамдесет километара и специфичном, светлозеленом бојом воде која потиче од високе концентрације планктона и карбоната, Балатон је с правом заслужио епитет „Мађарског мора“, али његове највеће атракције заправо леже изван саме обале.
Географски посматрано, Балатон је подељен на две потпуно различите целине. Јужна обала је равна, са плитком водом и дугачким пешчаним плажама, што је чини идеалном за породице и љубитеље спортова на води попут једрења и кајтсурфинга. Са друге стране, северна обала је брдовита, драматична и крије невероватно богатство геолошких и културних феномена. Главни драгуљ северне обале је полуострво Тихањ, које се усеца дубоко у језеро и дели га на два дела.
Тихањ је историјски и еколошки резерват, а дом је непрегледним пољима лаванде која су засађена двадесетих година прошлог века са садницама донетим директно из Француске. Због специфичне микроклиме и вулканског земљишта, лаванда са Тихањске висоравни има већу концентрацију етеричних уља од оне у Прованси. Посета Тихању у јуну, када је све у љубичастим тоновима, јединствени је доживљај. На самом врху полуострва уздиже се Бенедиктинска опатија основана 1055. године, чија оснивачка повеља представља најстарији сачувани документ написан на мађарском језику.
Само неколико километара западно од Тихања почиње регија Бадањ (Badacsony), која је обавезна станица за све љубитеље вина и геологије. Бадањ је заправо угашени вулкан препознатљивог, равног врха, чије су падине прекривене неким од најстаријих винограда у Европи. Вулканско камење, богато базалтом и минералима, током дана упија сунчеву светлост и топлоту, а током ноћи је рефлектује назад у земљиште, што грожђу даје јединствен, слан и минералан укус.
Овде расте аутохтона сорта грожђа Kéknyelű (Плава петељка), која се не узгаја нигде другде на свету и даје комплексна бела вина. Инсајдерски начин да истражите овај крај је пешачење стазом која води око вулканских базалтних стубова, познатих као „органи“, који су настали хлађењем лаве и изгледају као гигантске камене скулптуре.
Још један фасцинантан локалитет у непосредној близини Балатона је град Хевиз, смештен на западном рубу језера. Хевиз крије највеће биолошки активно, природно термално језеро на свету.
Са површином од преко четири хектара и дубином која досеже до тридесет осам метара, ово језеро се пуни водом из подземних извора богатих сумпором и минералима, а проток је толико јак да се комплетна водена маса у језеру природно промени на свака седамдесет два сата. Температура воде никада не пада испод двадесет четири степена Целзијуса, чак ни усред зиме, док током лета достиже тридесет осам степени. Купање међу ружичастим индијским локвањима, који су насељени крајем деветнаестог века и данас прекривају површину воде, док се око вас подиже лековита пара, пружа врхунско спа искуство у потпуно природном окружењу.
За љубитеље активног одмора, северно од језера простире се национални парк Балатонска висораван, лавиринт пешачких стаза које воде кроз скривене крашке пећине, попут пећине Таполца, где можете изнајмити мали чамац и веслати кроз осветљене подземне водене канале испод самог града. Балатон је, дакле, много више од места за летње купање; то је дестинација која пружа различите опције тако што успешно спаја вулканску историју, врхунску енологију и нетакнуту природу Централне Европе.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
