У ретким случајевима постпорођајна депресија може довести до покушаја суицида или чак до развоја постпорођајне психозе.
Постпорођајна депресија се може тешко разликовати од уобичајених осцилација у расположењу и умора који се јављају након порођаја. Посебно забрињавајући знак је губитак функционалности, односно немогућност породиље да обавља свакодневне активности, попут храњења детета, што захтева стручну помоћ.
Хормони и стрес као кључни окидачи: Постопорођајна депресија није шала, нити знак да је породиља размаженаж
Тачни узроци постпорођајне депресије још увек нису потпуно разјашњени, али се претпоставља да нагли пад нивоа естрогена и прогестерона у крви након порођаја игра значајну улогу у развоју овог поремећаја. Поред тога, истраживања указују да и хормони штитасте и надбубрежне жлезде могу имати одређени утицај.
Одређени фактори ризика додатно повећавају вероватноћу настанка постпорођајне депресије. Међу њима су:
-претходне психолошке трауме
-недостатак социјалне подршке, нарочито током трудноће
-стресни догађаји попут развода, насиља у породици, губитка посла или финансијских потешкоћа.
Разлика између„Baby blues” и постпорођајне депресије: Које жене су склоније?
У прве две недеље након порођаја, велики број жена доживљава стање познато као „Baby blues”, које карактеришу следећи знаци:
-осцилације у расположењу
-анксиозност
-иритабилност
-умор
-несаница
-губиткак апетита.
Ови симптоми најчешће пролазе спонтано у року од неколико дана. Међутим, ако трају дуже од две недеље и интензивирају се до мере да ометају нормално функционисање, могуће је да је у питању постпорођајна депресија.
Шта је постпорођајна психоза и који поремећаји утичу на чешћу појаву оваквог типа проблема
У ретким случајевима, постпорођајна депресија може довести до покушаја суицида или чак до развоја постпорођајне психозе. Реч је о озбиљном психијатријском стању које укључује отуђење од реалности, сумануте идеје и халуцинације. Ова психоза може резултирати самоповређивањем породиље или чак повређивањем детета, због чега је неопходна хитна медицинска интервенција.
Иначе, постпорођајна депресија се може јавити и код жена које први пут рађају, али и након више трудноћа. Такође, жене које су већ имале епизоде овог поремећаја или су раније патиле од других поремећаја расположења, попут биполарног поремећаја, у већем су ризику од развоја постпорођајне депресије.
Како се постпорођајна депресија дијагностикује и лечи
Уколико симптоми депресивног понашања трају дуже од две недеље и интензитет им се повећава, то може указивати на депресију. Дијагноза постпорођајне депресије поставља се на основу примећених симптома попут осећаја туге, празнине, безнађа, губитка енергије и интересовања, поремећаја сна и апетита, психомоторног немира, осећаја кривице, проблема са концентрацијом и суицидалних мисли. Стручна дијагностика је кључна, а лечење у зависности од случаја укључује психотерапијске и фармакотерапијске методе.
Помозите породиљи да не ћути због стигме и срамоте
И даље постоји стигма према особама са менталним поремећајима, а породиље су често у веома неповољном положају. Притисак околине, очекивања да ће се брзо прилагодити новој улози јер „то је нормално и све ће доћи само“, спочитавање размаженост или уобичајеног утицаја хормона може додатно да отежати ситуацију. Због страха од осуде и стида, многе жене ћуте, трпе и одлажу тражење помоћи, што може довести да погорша симптоме.
Како би се смањио ризик од развоја постпорођајне депресије, од кључне важности је пружање адекватне социјалне подршке трудницама и породиљама. Посебно важна је улога блиске породица, нарочито партнера, чија подршка може значајно допринети емоционалној стабилности мајке.
Преузмите андроид апликацију.
