Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је данас да је од почетка године до септембра само 18 људи из Русије затражило азил у Србији и објаснио да азил не може да се добије због избегавања војне обавезе, већ због других разлога.
„Ако би људи долазили овде и тражили азил због избегавања војне обавезе, не би могли да га добију, јер је војна обавеза утврђена законом и то је обавеза сваког грађанина. Изузетно у ситуацијама када би руски грађани тврдили да беже од политичког режима или да не желе да користе оружје, јер је то противно њиховим убеђењуима, у тим ситуацијама би имали право да приступе азилу и да га и добију“, објаснио је Ђуровић у изјави Тањугу.
Он је додао да ће се тек видети да ли ће руски грађани покушавати да траже азил или ће покушавати да оснују фирме и тако остану у Србији и другим земљама док траје рат.
Ђуровић је казао да је од почетка године до септембра 18 људи из Русије затражило азил.
„Међутим, сведоци смо тога да у великом броју грађани Русије долазе овде и остају очигледно по неком другом основу. Подсетићу да руски грађани могу да остану код нас до три месеца без визе и вероватно људи у том периоду покушавају да пронађу начин како да остану у Србији, а да заобиђу азилну процедуру“ , објаснио је он.
Он је додао да је битно да се разлучи неколико ствари када говоримо о људима који долазе из Русије и нагласио да је тражење и добијање азила „везано са тим да ли људи беже од прогона опасног по живот, да ли неко жели да их лиши живота због припадања одређеној верској политичкој расној или некој другој друштвеној групи“.
„Када говоримо о земљама Европске уније и тамо људи из Русије интензивно улазе и одлазе, тако да је смо прошле седмице више од 66.000 људи ушло на територију ЕУ и то се донекле повезује са мобилизацијом у Русији која је у току“, рекао је Ђуровић.
Он је додао да грађани Русије и у земље ЕУ могу да уђу на различите начине и да приступ азилу ни тамо није ограничен или ускраћен.
„То значи да би они и тамо могли, уколико се осећају прогоњени у Русији, да затраже азил и уђу у редовну азилну процедуру. Тако да са те стране и поред разних изјава у јавности, то никако не говори да људима треба да се ускрати право да приступе азилу, већ се говори о томе да ли Русима треба дати визе или не, што је друга ствар“, појаснио је Ђуровић. .
Он је додао да систем азила није зависан од тога како се улази у земљу.
„Можете ући илегално или легално, то није битно како ћете да се докопате територије. Када дођете на нечију територтију онда имате право да тражите ажил и то право је основно људско право“, казао је он.
Коментаришући прилв миграната у Србију из афричких и азијских земља, Ђуровић је казао да је приметно да долазе избегли људи чак и мигранти из земаља као што су Бурунди и неке друге земље које имају релативно релаксиран визни режим са Србијом.
„Међутим, да ли они иду даље ка ЕУ то је велико питање и у ком броју. Приметан је један број грађана који долазе из Бурундија, али исто имамо и људе из Индије који улазе у земљу у већем броју,а упитно је где они прелазе даље“, рекао је он.
Ђуровић је додао да према ономе што се за сада види највећи број људи који долазе у Србију, стиже копненим путем.
„Прелазе од Турске балканском рутом, преко Грчке, Севрене Македоније и Бугарске до нас. Од почетка године до сада преко 70.000 људи је према нашим проценама, ушло у земљу и највећи број је наставио даље. То су дупле статистике у односу на прошлу годину, што значи да имамо интензивну миграцију која по свом интензитету јача него у претходних пет година“, рекао је Ђуровић.
Додао је да је „упитно који су све разлози да миграције буду тако интензивне у Србији“ .
„И даље, између осталог, ту су јаке кријумчарске мреже, јер је велика количина новца у оптицају и сви ти људи који дођу овде покушавају да се домогну Западне Европе и тамо траже уточиста“, казао је.
Како је навео, са друге тране, то су и покрети који долазе са бољим временским условима, нагомилавањем људи на некој територији…
„Подсетићу да је у Турској три милиона избеглица, у Грчкој велики број људи који су заглављени и они у налетима крећу даље.То је везано и са граничном контролом и њеном ефикасношћу, јер јако је тешко чувати границу па је упитно колико људи и на који начин могу да прођу“, казао је он.
Ђуровић је казао да у Србију долазе људи из Авганистана који су избегли после доласка талибана на власт.
„Они у већем броју долазе у Турску, а онда се “преливају“ даље и то је нешто што неће престати, а велика је вероватноћа да ће да се интензивира у нареднм периоду“, закључио је Ђуровић.
Peskov: Danas potpisivanje sporazuma o prijemu novih oblasti
Преузмите андроид апликацију.
