Неподељено је мишљење стручне јавности да је Чачанин Алекса Аврамовић најбољи српски кошаркаш у најјачој регионалној АБА лиги.
Он је на позив свог земљака, такође Чачанина и најтрофејнијег тренера Европе Жељка Обрадовића, како сам каже, и дошао, тј. вратио се у српску кошарку након запажених улога у италијанској и шпанској кошарци, и са непуних 28 година, иако врло искусан, чека га још сигурно много што клупских што репрезентативних изазова.
Најпре у покушају да свој Партизан доведе до титуле, а и у завршници овогодишњег другог по важности европског такмичења, Еврокупа. Да би за све наредне обавезе имао снаге и енергије, поред редовног тренинга и одмора, овај надарени Чачанин има јасну формулу.
„Волим да одем и редовно посећујем манастире у Овчарско-кабларској клисури. Једноставно, то ме одмара. Осим тога, снагу црпим и из одлазака у Коштуниће и Прањане, кум ми је из Прањана и баш волим тамо да боравим, чини ме врло мирним“.
Када је реч о осврту на свој родни град, наводи да је Чачак место у којем је живео, „а сигурно ћу опет живети и планирам да се вратим једног дана“.
Аврамовић је иначе завршио чувену Чачанску гимназију, био добар ђак и у основној и у средњој школи јер, каже, није могао бити сигуран да ли ће успети у кошарци.
„Од малих ногу сам имао свест о томе да се можда неће поклопити све коцкице да будем кошаркаш. Ишао сам редовно у школу. У гимназији сам био врлодобар, одељење ми је било фантастично. Већина пријатеља ми је данас из средње школе, то су моји Чачани. Памтим све екскурзије са друштвом и мислим да сам имао ту срећу да тако, ја мислим ‘здраво’ одрастам. Наравно, и да доживим матуру“, указује Аврамовић на аспект брзог одвајања и осамостаљења које важи за професионалне спортисте још од раних средњошколских дана што је он, како наводи, срећом избегао.
„Нисам желео да идем ванредним путем, све редовно, и мислим да се све може постићи кад се хоће. Потом уписујем Факултет спорта и физичког васпитања у Београду, наравно редовно“, напомиње oн.
Упитан о партијама матичног клуба и најбољој кошарци која се опет игра поред Мораве, наводи да је веома срећан због успеха Борца и да су побољшања значајна и видљива у односу на време када је он био „борац“.
„Борац је традиција, историја. Ту сам почео, а ту ћу, надам се, и завршити једног дана своју каријеру!“, јасан је Аврамовић, који каже да прати Борац у АБА лиги, да се радује њиховим успесима и победама, а било је, додаје, и мечева где је могао „зрелије“ и „незаслужено губио“.
Похвално се изразио о тренеру Марку Мариновићу: „Малина је сјајан. Страховито је унапредио Борац. Желим им све најбоље“.
На питање како сарађује са земљаком Обрадовићем данас у Партизану, Аврамовић наглашава да је управо Жељко заслужан за његов повратак.
„Знамо сви ко је Жељко, на његов позив сам и дошао и свестан сам да уз њега доста напредујем. Данас сам свакако много бољи играч него пре годину дана“, закључио је Алекса Аврамовић.
Преузмите андроид апликацију.
