Aвијатичарско насеље једно је од релативно новијих квартова у нашем граду.
Изграђено је тек негде седамседестих година, те за разлику од претходних насеља која смо обрађивали, уз Авијатичарско, нажалост, не можемо да додамо епитете попут: једно од најстаријих, богато историјом итд…
Налази се поред Детелинаре, те је као и она, делом смештено на прометни Руменачки пут, због чега га један део Новосађана често меша са њом, док га други сматра њеним продужетком.
Овај кварт добио је назив по Авијатичарском путу који је водио на аеродром “Југовићево“. Знате, то вам је онај исти аеродром на коме је Јанко Лутовац извео свој последњи скок падобраном када је постизао светски рекорд скочивши 137 пута у једном дану.
Уколико некада чујете да одређени људи ово насеље називају “Америчко насеље“ немојте се изненадити, то се дешава због веома сличних кућа и дворишта са уређеним травњацима какве често можемо видети у америчким филмовима.
Авијација је од свог настанка стекла одређени углед. Наиме, на овом простору највише су се насељавали уметници. Међу првим становницима овог краја био је и најпознатији новосадски песник Мирослав Мика Антић.
Мика је, међутим, у оно време, само покренуо тренд насељавања уметника на ово подрујче, те је убрзо Авијатичарско насеље, познато по својој мирноћи, постало дом многих новосадских уметника.
Уживање у мирном животу у дубини насеља проткано је изванредним комшијским односима.
Сви они који живе у кућама сачували су ону стару новосадску традицију да се са комшијом консултујеш око свега. Међутим, иста правила све мање важе за оне који живе у недавно изграђеним вишеспратницама.
Ту се чак може десити да првом комшији не знате ни име, да ли зато што га од претеране буке изазване саобраћајем на Руменачком путу нисте чули, или зато што је темпо града, који се све више захуктава, учинио да вас то ни не занима?
На Авијацији се налази бивша суботичка пруга. Она већ неки временски период није у функцији, али ако сте икада присуствовали моменту да се редовни саобраћај зауставио не би ли прошло неко пружно возило, немојте се изненадити.
Наиме, иако је ранжирна станица пребачена у индустријску зону, ове шине воде до окретнице и радионице, због чега пругом и даље често пролазе теретни вагони.
У улици Јанка Чмелика налази се вртић “Весели возић“ који у касним вечерњим сатима окупља сву омладину из краја.
Чудно, али ово је једини крај у Новом Саду који у своме садржају не крије ни један једини бифе, ни један једини кафић, нити било какво место за стварање боемских успомена, а да није под ведрим небом.
Чак се ни по питању продавница мештани овог краја не могу похвалити, јер је тек недавно отворено неколико маркета са пристојним избором намирница.
Међутим, становницима недостатак маркета никада није правио проблем јер их од Детелинаре, на којој одвека постоји изобиље свега, од кафана до пијаца, дели само “зелени мост“, иначе заштитни знак Авијације.
Граница Авијатичарског насеља налази се на кружном току, иначе, обилазници до аутопута. Због тога се често каже да се ово насеље налази на крају града.
Иако смо навикли да вам, шетајући кроз новосадске квартове, набројимо неке локале у које се исплати свратити на пиће и клопу, ово насеље тек чека своје време у коме ће добити сва она места о којима ћемо ми причати нашој деци.
Да ли ће се на Авијацији јести најбољи бурек? Пити најфинија кафа? Остајати у проводу до јутра? Остаје нам тек да видимо…
Преузмите андроид апликацију.
